HF antenski tjuner samogradnja

prethodna tema - sledeća tema

e75lju

Potebna sema tjunera od 1.8 do 30 Mhz od komponenti kao na slici .

RoRa

Za gradnju antenskog tjunera potrebno je znati, pored frekventnog opsega, i nivo snage koju tjuner mora proslediti od predajnika prema anteni.
Prema fotografiji, kalem možda može poslužiti u budućem tjuneru ali to sigurno nije slučaj sa preklopnikom i promenljivim kondenzatorom.   

e75lju

hvala ljepa pa treba mi za ICOM ic 745 i imam inverted l antenu a ja bi najradije da mi je doci do seme tjunera AK 250

gane

Пријатељу,ако ти треба шема за тјунер предлажем Ти да нађеш искуснијег другара па да то одрадите!Није исти тјунер ако мења импедансу на ниже или на више,може са тим материјалом на слици да се направи тјунер,кондезатор на улаз или излаз а завојница према уређају,у прво случају ће трансформисати импедансу на више а у другом на ниже,мада,не увек-то зависи од параметара прикључене антене.Уместо АК250 која и није ништа посебно (чак је и лоша кутија)направи Т тјунер,два кондезатора на ред од уређаја према антени а завојница са места споја два кондезатора на према маси,тај тјунер убедљиво најбоље ради односно може највећи распон импеданси да прилагодиЉАли,чак и за "само" 100 вати кондезатори нека имају мало већи размак,јер може напон да постане огроман-опет зависно од антене...треба знати и да SWR 1:1 ама баш ништа не значи и уопште не гарантује да је антена добра,јер она може да иде катастрофално лоше и ако је одличан SWR!Сад верујем има "стручњака" који ће одмах да скоче да ово оспоре,али,кад би SWR метар био меродаван,не би људи давали хиљаде евра за скаларне нетворк анализатор,мада,чак и они не могу сви да покажу колико је антена добра,за то је потребан векторски анализатор (још скупљи) који чита -S-параметре где се ЈЕДИНО види да ли је антена реаллан отпор или се састоји од капацитивне односно индуктивне компоненте или (што је најчешће) од комбинације наведене две.Та антена има малу ефикасност и ако може бити одличан SWR!Тако да у пракси имамо дипол код једног аматера и дипол код другог,али,један иде много боље и онда се испредају "теорије" како је ту боље место,или је негде мртва зона и остале небулозе!Ја Ти топло и другарски саветујем,ако мораш,направаи Т тјунер бићеш најзадовољнији,али,ће се та антена чути увек много слабије него права антена.Ако ти је антена сувише кратка,прилагодиће је он,међутим,трбух напона ће бити у ППС-у,па ту "пече" све чега се дотакнемо.То је рецимо тако јако поље да сам једном изгорео матичну плочу од рачунара само што сам једном стиснуо тастер...удаљисмо се од теме,нађи по нету Т прилагођивач најмање ћеш да се мучиш а одмах ће да ради,како ће радити-пробаћеш сам.То је решење само ако нема места за боље и право!Поздрав!
Електронски уређаји раде на бели дим,кад дим из њих изађе - онда више не раде!

e75lju

Hvala gane na savjetu al jbg nemam me ko naucit sam sam u svom gradu i imam par uređaja i radim sa njima ru 20 se sam utjunira isto kao i Kenwood ts 870 s koji sam posudio iz radio kluba . A sad sam sebi nabavio Icom IC 745 pa bi volio nesto njoj napravit od tjunera da mogu ove dvije vratit u radio klub . Sad cu napravit dipol sa 1:4 balunom pa vidjet sta se moze uglavnom hvala velika.

RoRa

На сајту www.elitesecurity.org можете наћи линк према страници са које можете, бесплатно, скинути Радио приручник за аматере и техничаре од др. Боже Метзгера у ПДФ формату. Приручник је пун драгоцених информација за радио-аматере. Доста простора посвећено је антенама и прилагодним елементима.
Антенски тјунер служи првенствено за заштиту излазног степена предајника.

e75lju

Ok RoRA fala i tebi za info ev nabavio sam i roler od RTU 100 msm citav izlazni stepen pa cu moc svasta nes kombinovat da napravim msm pokusam napravit .

gane

На ову тему нећу много да пишем,али,да ли штити предајник или помаже антени то зависи од тога где стоји!Е сад,ако је нечији домет антена напољу а тјунер при руци онда од та посла нема ништа,тај само чува предајник,ако је човек озбиљан оператор,па тјунер угради да буде део антене,онда то постаје чудо!Пробао сам варијанту са којо са соло уређајем на 1,8 мегахерца урадио Зеланд и Аустралију,тјунер био у антени!Кад је био на столу није ни до амера добацивао.На ову тему има много искустава да се прочита уз антене напајане двојним водовима,некад односно све до тада сам се подсмевао онима који тјунере уграђују у антене,више не!
Електронски уређаји раде на бели дим,кад дим из њих изађе - онда више не раде!

e75lju

Pa et pokusacu nes da vidjm ili dapravim pa da zamijenim ovu Inverted L antenu sa klasicnim diplom pa cu vidjet sta i kako . uglavm hvala na savjetima .

9a3hp

evo za pocetak vk5ajl kopija Dentrona
Klasicni T tjuner ali za razliku od Dentrona ima balun 1:1 strujni.
Dentron i vecina tvornickih tjunera imali su naponski balun 1:4 .
Imas objasnjeno i sto se desava s naponima.
Meni je na samogradnji predajnik jedva10W sa Pi prilagodjenjem cesto preskakala varnica na kondenzatoru do antene(inverted L 1/2 lambda dakle maksimum napona) jer su kondenzatori bili iz radioaparata.
Sa navedenim materijalom moze se napraviti L tjuner ali treba bolji kondenzator i preklopnik za zavojnicu, zavojnica i preklopnik trpe veliku struju. Zato nisam ljubitelj roler zavojnica jer su ogranicene strujom kliznog kontakta.
Ta struja  koju moze da izdrzi klizni kontakt je puno manja od struje koju trpi posten preklopnik  na keramici sa dobrim i posrebrenim kontaktima.
Ja sam u L tjuner metao i prekidac za prebacivanje kondenzatora napred za 50 i vise oma i nazad za 50 i nize oma.  Prekidac mora da izdrzi napon.
Eto za pocetak.

P.S. Paralelni vod je medju vecinom amatera nepravedno zapostavljen, jer je koaks laksi za rukovanje iako paralelni vod ima tako male gubitke koje koaksijalci nemogu stici a jos kad skoci swr jako, koaksialac je ukomiran a paralelni vod radi i dalje. Zbog tog neznanja danas rjetko koji uredjaji imaju izvod za paralelni vod na svojim ugradjenim tjunerima.

e75lju

Hvala na linku i na opisu .

73 de E75AJ

9a3hp

AK250 se radio u Savezu Radioamatera Hrvatske po orginal ARRL ULTIMATE tjuneru. Razlika je sto domaca verzija nema promjenjljivi kondenzator prema anteni nego dva 56pF 7kV paralelno spojene kondenzatora.
Malo je kompliciran za izradu jer treba split stator promjenjljivi kondenzator a to danas je tesko naci. Izvodom na zavojnici se trazi rezonancija sto je grubo u koracima. Roler zavojnica bi bila zgodnija ali je ogranicena snagom koju kontakt moze izdrzati.
ULTIMATE tuner shema:

lakse je naci kondenzatore za T tjuner ili Pi tjuner. Kondenzator sa dva statora je puno teze naci pa je zato nepraktican. Nije da je los ali tesko naci materijal.