HF radio-prijemnik TORN Eb

U uvodnoj strani sajta naglasili smo da nećemo opisivati uređaje veze nastale pre i za vreme II Svetskog rata, ovaj HF radio-prijemnik, proizveden u Nemačkoj 1936. godine, ipak zaslužuje da se nađe na ovoj strani. Prijemnik je masovno proizveden za potrebe nemačke vojske, i do 1945. godine na njemu je izvršeno više modifikacija. (Uređaj opisan ovde predstavlja verziju iz 1943. godine). U arsenal Jugoslovenske armije je dospeo kao ratni plen 1945. godine, što je prilikom prvog remonta u domaćim radionicama pobednik morao da naglasi ispisujući na bočnoj strani: "zaplenjeno 16962 uređaja". U JA prijmnik je korišćen u sprezi sa predajnikom ili samostalno. Izbačen je iz opreme JNA pedesetih godina.

Radio-prijemnik TORN Eb je bio namenjen za prijem AM telefonije i nemodulisane telegrafije (CW) u frekventnom opsegu od 0.097MHz do 7.095MHz. Ovaj frekventni opseg je bio podeljen na 8 frekventnih područja koja su birana preklopnikom a fino postavljanje frekvencije unutar područja vršeno je kontinualno. Po konstrukciji prijemnik je super-reakcijski i u njega su ugrađene 4 nemačke elektronske cevi RV2P800. Prva cev čini 1. VF pojačivač, druga 2. VF pojačivač, treća AM detektor i četvrta cev NF pojačivač. (Pogledajte uprošćenu električnu šemu objavljenu u Biltenu Školskog centra veze u Beogradu). Kao i kod svih ostalih super-reakcijskih prijemnika osetljivost prijemnika i selektivnost je regulisana uvodjenjem pozitivne povratne sprege koja se podešavala posebnom ručicom.

Smeštao se u dva metalna sanduka i u gornjem se nalazio sam prijemnik a u donjem sanduku akumulator, vibratorski pretvarač, žičana antena i slušalice. Napajao se iz akumulatora jednosmernim naponom od 2V/0,8A, preko vibratorskog pretvarača ili anodne baterije od 90V/10mA. Postojale su i verzije u kojima je promenjen pretvarač da bi se omogućilo napajanje naponom od 12V iz instalacije vozila. Poreklo: Nemačka.

HF radio-prijemnik PR-03 "Avala"

Ovaj radio-prijemnik je proizvela "Avala" - fabrika kondezatora i elektronskih uređaja, najverovatnije odmah po završetku rata u maloj seriji. Ova fabrika inače nije proizvodila vojne radio-uređaje ali je učestvovala kao koperant u proizvodnji vojne elektronike. Za RP-03 smo saznali zahvaljujući fotografijama i opisu koje je poslao g-din Zec Radoslav. Do podataka je došao na osnovu vizuelnog pregleda svog primerka prijemnika koji nosi numeraciju: serija 3 broj 13.

Tehnički podaci: Frekventni opseg od 500KHz do 12,5MHz podeljen na četiri frekventna područja. Podešavanje frekvencije pomoću promenjivog oscilatora. Vrsta rada CW i AM telefonija. Napajanje neizmeničnim naponom 110/220V ili jednosmernim od 12V. Potrošnja 45W. Poreklo: Jugoslavija.

HF radio-uređaji RB, RB-M, RBM-1 i RBM-5

Jedna od najpoznatijih familija KT radio-uređaja SSSR-a, koju su činili uređaji RB, RB-M, RBM-1 i RBM-5, izrađena je u "Naučno-istraživačkom institutu za vezu Crvene armije" neposredno pred i za vreme II svetskog rata. Konstruisanje ovih radio-uređaja predstavljalo je korak u sledeću generaciju sovjetskih sredstava veze, koju su odlikovale male dimenzije i jednostavno rukovanje. Po mnogim karakteristikama ovi uređaji su bili bolji od tadašnjih zapadnih radio-uređaja. Jugoslovenska armija ih je dobila kao pomoć Sovjetskog Saveza i bile su namenjene za održavanje radio-veze u nižim taktičkim jedinicama.

Prva radio-stanica iz ove familije označena kao RB (Radio Bataljonski) proizvedena je 1938. godine. Imala je izlaznu snagu 1W (obično nešto više, oko 1.5W) i radila u frekventnom opsegu od 1.5MHz do 6MHz nemodulisanom telegrafijom (CW) i amplitudno modulisanom telefonijom (AM). Bilo je omogućeno i upravljanje telefonom sa izdvojenog komandnog mesta (do 3km) a mogla se koristiti i kao telefon. Tokom 1939. godine napravljena je specijalna lakša verzija ove radio-stanice RB-40 (oko 1000 komada) namenjena obaveštajnom radu i partizanskim jedinicama. Proizvodnja ovog modela je ubrzo prekinuta, jer je aluminijum od kojeg je pravljeno kućište RB-40, bio potrebniji avijaciji.

Stanica je 1942. godine modifikovana, i ta verzija je dobila ime RB-M (Radio Bataljonski Modifikovani). Radila je u opsegu 1.75 MHz - 6 MHz, a izlazna snaga je i dalje bila 1W. Nova modifikacija je napravljena 1943. godine. Snaga je povećana na 5W, a uređaj je dobio oznaku RBM-5. Kasnije je napravljena još jedna modifikacija i ta verzija nosi oznaku RBM-1. Mnogi od ovih uređaja su pravljeni za izvoz, a proizvodnja je trajala do 60-tih godina XX veka.

Tehničke karakteristike: Uređaj RBM se sastojao iz dve kutije. Jedna je bila kutija primopredajnika, dimenzija 345x195x260 mm, a druga je bila kutija izvora za napajanje. Antene su bile dipol i štap antena dužine 1.8m, sa 5 karakterističnih krakova na vrhu. Štap antena se ubadala direktno u ležište na radio-stanici. Predajnik i prijemnik su potpuno odvojeni, što se jasno vidi po rasporedu komandi na prednjoj ploči. Prijemnik je bio superheterodinski, sa međufrekvencijom 460kHz. Osetljivost prijemnika je oko 10µV za AM i oko 3µV za CW.

Napajanje je izvedeno pomoću akumulatora 2NCN-24 ("čelični" akumulatori, 2.4V) za grejanje cevi i tri redno vezane anodne baterije BAS-80 (tako da se dobijao anodni napon 240 V). Ovo napajanje je omogućavalo autonomiju rada od 24-36 sati (za uređaje snage 1W). Uz neke radio-stanice isporučivan je i ručni generator, koji je obezbeđivao sve potrebne napone. Poreklo:SSSR (Rusija).

HF radio-uređaj SCR-284-A

Radio-uređaj SCR-284-A proizvele su SAD 1944. godine, a Jugoslovenska armija ga je dobila u paketu vojne pomoći koju su joj pružile SAD po završetku II svetskog rata. Zanimljivo je da su SAD, pored Jugoslavije, ovaj uređaj uputile kao vojnu pomoć i većini savezničkih armija, pa se tada mogao naći i u sovjetskoj Crvenoj armiji. Ovaj radio-telefonski uređaj armija SAD je zadnji put koristila u ratu u Koreji, i kasnije ga povukla iz upotrebe zbog zastarelosti.

Radio-uređaj SCR-284-A, u svoje vreme, važio je za veoma kvalitetan i kompaktan uređaj, čiju je osnovu činio primopredajnik BC-654-A, a zavisno od ostalog sastava kompleta razlikovala se prevozna varijanta za ugradnju u vozilo i prenosna za transport ljudstvom ili tovarnim grlima. Primopredajnik BC-654-A izrađen je u tehnologiji elektronskih cevi i radio je u frekventnom opsegu od 3,8MHz do 5,8MHz amplitudno modulisanom telefonijom (AM) i nemodulisanom telegrafijom (CW). Frekvencija prijemnika i predajnika podešavala se odvojeno, kontinualno ručicom, i ako su bili smešteni u istom kućištu. Postizao je maksimalnu izlaznu snagu od 17W pri AM radu, i 24W pri radu CW telegrafijom. Prijemnik je bio superheterodinski sa međufrekvencijom na 455KHz.

Primopredajnik BC-654-A se napajao jednosmernim naponom iz olovnog akumulatora napona 6V ili 12V, preko vibratorskog pretvarača oznake PE-104 (prenosna verzija), ili dinamo pretvarača oznake PE-103 (prevozna verzija). Prijemnik pri dežurnom prijemu se mogao napajati i iz anodne baterije BA-43. Prenosna verzija je u svom kompletu imala i ručni generator GN-45. Obe verzije radio-uređaja SCR-284-A imale su u svom kompletu pribor za posluživanje (mikrofon, taster, slušalice i zvučnik), kablove za spajanje i napajanje, antene (štap i žičanu) kao i platnene omote i torbe za pakovanje i prenošenje.

Uređaj se u prvo vreme montirao u američka terenska vozila Džip Vilus ili Dodž, takođe dobijena kao pomoć SAD, a kasnije u domaće vozilo Zastava AR-55 proizvođeno u fabrici automobila "Zastava" u Kragujevcu po licenci italijanskog Fiata. Poreklo: SAD (USA).

HF radio-uređaj AN/GRC-9

Radio-ure|aj AN/GRC-9 proizveden je 1950. godine u SAD, a Jugoslovenska armija ga je dobila kao deo NATO pomoći 1952. godine. U JNA je bio osnovni HF uređaj u pešadijskom bataljona za vezu sa pukom - brigadom.

Frekventni opseg prijemnika i predajnika od 2MHz do 12MHz i u delu od 2MHz do 3MHz zahvatao je gornji deo srednjih talasa. Vrste rada CW (telegrafija) i AM (amplitudno modulisana telefonija). Imao je zlaznu snagu predajnika od 20W koju je obezbeđivala snažna pentoda sa direktnim grejanjem 2E22. Predajnik i prijemnik su odvojeni, ali se nalaze u istom kućištu. Pre uspostave veze radio-operator je morao da svede frekvencije prijemnika i predajnika na "nulu" (na istu vrednost). Kompletan AN/GRC-9 je Izrađen u tehnologiji elektronskih cevi američke proizvodnje.

Napajao se iz olovnih akumulatora od 6V, 12V ili 24V preko dinamo pretvarača DY-88, ili vibratorskog oznake PE-237 ali je tada izlazna snaga bila manja. Punjenje akumulatora vršeno je agregatom RE-162S, a isti je mogao i napajati radio-uređaj u "pufer vezi" sa akumulatorom. U kompletu se nalazio i ručni generator GN-58-A-GY za dopunjavanje akumulatora. Prijemnik se napajao posebnom baterijom koja je nosila oznaku BA-48. Veći deo ovih uređaja je prilikom prvog generalnog remonta prefarban u sivo-maslinastu boju JNA i oznake i komande su ispisane na srpsko-hrvatskom jeziku. Deo američkih elektroskih cevi je zamenjen ekvivalentnim domaće proizvodnje.

Korišćen kao prenosni radio-uređaj, ili je ugrađivan je u terensko vozilo Zastava AR-55V (poznata kampanjola) zajedno sa VHF radio-uređajem RUP-1(2) i tako su činili jedan HF/VHF sistem. Uređajima se upravljalo preko Upravljačke kutije UK-6. Stariji radio-telgrafisti su izuzetno cenili ovaj uređaj i od njega stvorili legendu. Poreklo: SAD ( USA).. Saznajte više o ovom uređaju na sajtu www.grc9.nl

HF radio-uređaj RUP-4

Radio-uređaj RUP-4 proizveden u "Elektronskoj industriji" iz Niša početkom 60-ih godina. Konstruisan je po uzoru na američki radio-uređaj AN/GRC-9. Potpuno prati njegovu blok šemu, ali su primenjena savremenija tehnološka rešenja. U uređaj RUP-4 su ugrađene domaće elektronske komponente, većinom proizvedene u istoj fabrici. Uređajem RUP-4 popunjeni su pešadijski bataljoni JNA i služio je za radio-vezu sa pukom-brigadom.

Takođe, kao i AN/GRC-9, radio-uređaj RUP-4 radi u frekventnom opsegu od 2MHz do 12MHz vrstama rada - modulacije CW i AM. Izlazna snaga predajnika je 20W i emituje je dvostruka tetroda QQE03/20. Predajnik RD-2 i prijemnik RP-2 uređaja RUP-4 su odvojeni. Predajnik RD-2 je izrađen u tehnologiji elektronskih cevi domaće proizvodnje. Frekvencija predajnika se postavljala promenjivim oscilatorom (VFO). Za razliku od predajnika, prijemnik RP-2 je u potpunosti tranzistorski (korišćeni su domaći germanijumski tranzistori fabrike Ei - Niš), što je osiguralo manju potrošnju a veću osetljivost i selektivnost u odnosu na prijemnik RT-77/GRC-9 američke stanice AN/GRC-9. Takođe i kod prijemnika frekvencija se podešavala promenjivim oscilatorom nezavisno od predajnika

Predajnik radio-uređaja RUP-4 napajao se iz olovnog akumulatora napona 6V ili 12V preko tranzistorskog pretvarača PT-5. U kompletu se nalazio i ručni generator GR-1 za rad i dopunjavanje akumulatora. Potrošnja predajnika pri punoj snazi iznosila je oko 120W. Prijemnik se napajao odvojeno od predajnika sa dve suve baterije od 4,5V. Komplet uređaja sastojao se od: predajnika RD-2, prijemnika RP-2, kutije primopredajnika, antena (žičana L-tipa, kratka i duga štap antena), pretvarača PT-5, pribora za rad (mikro-telefonska kombinacija, slušalice i dr.), torbi i omota za pakovanje i nošenje i izvora za napajanje. Pogledajte šemu.

Radio-uređaj RUP-4 je mogao da se konfiguriše na dva osnovna načina:
Prvi - u kutiju primopredajnika se postavljaju predajnik RD-2 i prijemnik RP-2, a pretvarač u izdvojenu kutiju; i
Drugi - u kutiji primopredajnika ostaje predajnik RD-2, a umesto prijemnika postavlja se pretvarač PT-5. Prijemnik RP-2 se tada postavlja u izdvojenu kutiju. Ovaj način je pogodan kada se želi izdvojiti predajnik od prijemnog mesta pri radu sa daljine.

Radio-uređaj RUP-4 se koristio kao prenosni, ili se ugrađivao u domaće terensko vozilo Zastava AR-55V zajedno sa VHF radio-uređajem RUP-1(2) i tako činio HF/VHF radio-telefonski sistem. Napajao se tada iz posebnog olovnog akumulatora 12V/180Ah, takođe montiranim u vozilu. "Penzionisan" je otprilike u isto vreme kad i AN/GRC-9 osamdesetih godina. Poreklo: Jugoslavija.

HF radio-prijemnik RP-2M

Radio-prijemnik RP-2M bio je jedan od prvih domaćih tranzistorskih radio-uređaja. Proizvela ga je "Elektronska industrija" iz Niša početkom 60-ih godina i u njega ugradila svoje germanijum tranzistore. Uređaj je namenjen za prijem nemodulisane telegrafije (CW) i amplitudno modulisane telefonije (AM) u frekventnom opsegu od 2MHz do 12MHz. Prijemni opseg je podeljen na tri frekventna područja. Napajao se sa jednosmernim naponom iz dve suve baterije od 4,5V. Jedinice veze JNA su koristile ovaj prijemnik kao samostalani prijemnik ili u kompletu Malih komandno-štabnih kola (MKŠK), najčešće za prijem tzv. "talasa obaveštavanja".

Prijemnik RP-2M je dvostruki superheterodin. Signal iz antene se pojačava u dvostepenom VF pojačavaču i vodi u 1. mešač. U 1. mešač se dovodi i signal iz promenjivog oscilatora (VFO), kojim se postavlja radna frekvencija. Proizvod mešanja je 1. međufrekvencija (MF) na 1780kHz. Pojačan signal u 1. MF pojačavaču se vodi u 2. mešač i meša sa signalom kvarcnog oscilatora na 1500kHz. Posle mešanja u 2. mešaču signal se uvodi u 2. MF pojačavač koji radi na 280kHz. (Oba MF pojačavača su sa klasičnim LC filterima). Iz 2. MF pojačavača signal ulazi u demodulator i uz pomoć oscilatora za prijem telegrafije (BFO) kontrolisanim kvarcom na 280kHz nastaje NF signal, koji se pojačava u niskofrekventnom pojačavaču i reprodukuje u slušalicama.

Prijemnik je ugrađen u aluminijumsko kućište delimično otporno na prodor vode. Komplet prijemnika čine: radio-prijemnik, antene (štap i žičana), slušalice i pribor za pakovanje i nošenje. Poreklo: Jugoslavija.

HF radio-uređaj R-112

Radio-uređaj R-112 proizveden je u Sovjetskom Savezu 1950. godine. Nalazio se u kompletu ruskog komandnog oklopnog transportera BTR-50PU koji je nabavljen za potrebe oklopnih jedinica Jugoslovenske Narodne Armije 60-ih godina.

Radio je u frekventnom opsegu od 2.8MHz do 4.99MHz, AM telefonijom i nemodulisanom telegrafijom (CW). Podešavanje frekvencije se vršilo sa dva preklopnika u koracima od 10KHz na 220 fiksiranih radnih frekvencija. Izlazna snaga predajnika iznosila je 50W za AM vrstu rada i 90W za CW. U pojačivaču snage predajnika ugrađene su četiri poznate ruske pentode GU-50. Napajao se preko dva dinamo pretvarača oznaka UT-18A i UTK-250 jednosmernim naponom od 26V iz električne mreže vozila. U kompletu je imao kratku (4m) i dugu (10m) teleskopsku štap antenu. Kompletno je izrađen je u tehnologiji elektronskih cevi. Poreklo: SSSR (Rusija).

HF radio-uređaj R-130 (R-130M)

Radio-uređaj R-130 (R-130M) se ugrađivao u sovjetska komandna oklopna vozila (tenk T-55AK, transportere BTR-50PK i 1V16) pri čemu je zamenio stariji ruski radio-uređaj R-112. Uvežen je zajedno sa navedenimoklopnim voyilima.Kao i u armiji SSSR i u JNA je bionamenjen za vezu ka višoj komandi. U JNA je malo korišten jer su ga u medju vremenu pregazila savremenija domaća sredstva veze. Uređaj R-130 se kompletirao u dve osnovne varijante: automobilskoj (za ugradnju u neborbena vozila) i tenkovskoj koja je bila više zastupljena u JNA. Smatran je za pouzdan i jedan od najboljih sovjetskih radio-uređaja.

Radio-uređaj R-130 je radio u frekventnom opsegu od 1.5MHz do 10.99MHz, koji je podeljen na 10 podopsega. Radna frekvencija se postavljala na 950 fiksnih frekvencija (950 kanala) sa međusobim razmakom od 10kHz. Osnovna vrsta rada mu je bila SSB telefonija, a omogućavao je rad i AM telefonijom, kao i CW i RTTY telegrafijom. Moglo se raditi i sa izdvojenog mesta poljskim telefonom TA-57 po dvožičnoj poljskoj liniji dužine do 2km.

Izlazna snaga predajnika iznosila je 40W, a emitovale su je dve sovjetske pentode GU-50. Ova snaga mogla se po potrebi smanjiti na 20% vrednosti. Zavisno od antene, domet uređaja je iznosio od 50km (štap antena dužine 4m) do 350km (simetrični dipol i antena zenitnog zračenja). Uređaj se napajao iz jednosmernim naponom od 26V iz mreže vozila, a potrošnja je iznosila 13A pri radu na predaji i 3,5A na prijemu. Izrađen je u tehnologiji elektronskih cevi i ima 60 odnosno 64 elektronske cevi.

Osnovni komplet uređaja činili su: primopredajnik, antenski blok, tranzistorski pretvarač, antenski kompleti, i pribor za posluživanje. Komplet automobilske varijante teži oko 90kg. a tenkovske 120kg. Modernizovani R-130M kompletitira se dodatnim blokovima, koji omogućavaju rad sa simetričnom dipol-antenom i antenom zenitnog zračenja. Poreklo: SSSR (Rusija). Opis uređaja i fotografije: Mixer.

HF radio-prijemnik R-311

KT radio-prijemnik R-311 proizveden je u Sovjetskom Savezu po završetku 2. Svetskog rata. U Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji se nalazio u kompletu komandnog oklopnog transportera BTR-50PU, i u nekim sovjetskim radio-teleprinterskim sistemima.

Uređaj R-311 je namenjen za prijem nemodulisane telegrafije (CW) i amplitudno modulisane (AM) telefonije i telegrafije, u frekventnom opsegu od 1MHz do 15MHz. Podešavanje frekvencije se vršilo kontinualno, a frekventni opseg je podeljen na 5 frekventnih područja. Izrađen je u tehnologiji elektronskih cevi, kao jednostruki super sa međufrekvencijom od 465KHz.

Napajao se iz čeličnog akumulatora oznake 2-NKN-24 od 2,4V preko vibratorskog pretvarača VP-3M2. Umesto akumulatora i vibratorskog pretvarača mogla se u nuždi koristiti i anodna baterija od 80V. Prijemnik je karakterisala ekstremno mala potrošnja. Pri napajanju iz akumulatora preko vibratorskog pretvarača trošio je 1,1A (2,64W) sa uključenom sijalicom za osvetljenje skale. Bez uklučene sijalice potrošnja je iznosila svega 0,52A (1,25W). Pri napajanju iz anodne baterije potrošnja je bila još manja. Za cevni uređaj sa 8 elektronskih cevi, dimenzija 445x285x250 mm i težine 21 kg, ovo je zaista impresivno.

Komplet prijemnika su pored izvora za napajanje činile naglavne slušalice TA-56M, žičana antena od 12m, štap antena od 1,5m, alat i rezervni delovi. Pri radu iz komandnog oklopnog transportera BTR-50PU koristio je zajedničku štap antenu od 4m. Poreklo: SSSR (Rusija).

HF radio-prijemnik Kolins 51S-1 (Collins 51S-1)

Ovaj legendarni HF radio-prijemnik američke firme "Collins" Jugoslovenska Narodna Armija je kupila krajem 60-ih godina dvadesetog veka. Naši vezisti su ga rado prihvatili i u jedinicama veze JNA je korišćen kao stacionarni komunikacijski prijemnik ili su 4 kolinsova prijemnika ugrađivana u nabacnu kabinu terenskog kamiona TAM-5000D. Taj radio-sistem je nazvan Radio-prijemna sala Kolins i nalazila se u sastavu prijemnog centra viših jedinica veze. Značajnu primenu je imao i u jedinicama za elektronsko izviđanje gde je u stacionarnim prislušnim centrima služio kao prijemnik za praćenje radio-saobraćaja stranih armija i kontrolu sopstvenih radio-veza.

Radio-prijemnik 51S-1 je izrađen u tehnologiji elektronskih cevi. Šasija je smeštena, u to vreme, moderno limeno perforirano kućiste, a komande na prednjoj ploči su bile pregledne i logično raspoređene. Prijemnik 51S-1 je primao CW, AM i SSB (LSB ili USB) signale u frekventom opsegu 200KHz do 30MHz (pokrivao je deo dugih talasa, kompletan opseg srednjih talasa i kratke talase). Ovaj frekventni opseg je podeljen na 30 područja od po 1MHz. Prijemna frekvencija je birana kontinualno promenjivim oscilatorom - VFO.

Prijemnik je super-heterodinski. U frekventnom opsegu od 200KHz do 7MHz prijemni signal se konvrtuje sa tri međufrekvencije (prva MF: 14,5-15,5 MHz, druga MF: 3-2 MHz i treća MF: 500 kHz) a u opsegu od 7MHz do 30MHz isključuje se I MF (pojasni filter 14,5MHz - 15,5MHz). Izlazna impedansa audio pojačivača je od 8 do 600 oma. Kolins 51S-1 je bio u opsegu od 2MHz do 30MHz izuzetno osetljiv (MW: AM 15 µV, SSB 3 µV; HF: na 5MHz AM < 3µV, SSB < 0,6 µV) i veoma selektivan ( za -6 dB CW: 0,8kHz, SSB: 2,4kHz, AM: 5kHz) a osetljivost i selektivnost su padali u opsegu od 200KHz do 2MHz.

Kolins 51S-1 se napajao sa naizmeničnim naponom 110V ili 220V (115V AC - 230V AC) frekvencije 50Hz do 400Hz. Potrošnja mu je iznosila 125W, a težina 11,8kg.

Pored osnovne verzije 51S-1 JNA je nabavila manji broj specijalnih verzija ovog prijemnika: 51S-1A (napajanje 28V DC), 51S-1F (napajanje 110/220V AC, namenjen za montažu u rek), 51S-1AF (napajanje 28V DC, montaža u rek) i 51S-1B (sa adapterskom kutijom koja omogućava korišćenje standardnih vojnih konektora). Poreklo: SAD (USA).

Pored članica NATO pakta ovaj prijemnik je prodat i većem broju drugih armija i na internetu o njemu možete naći dosta materijala. Preporučujemo da pogledate sajt: http://www.collinsradio.org/html/51s-1.html

Opis prijemnika i fotografije: Dragan Pavićević, YT1AR.

HF radio-uređaj RUP-15

Kratkotalasni SSB primopredajnik male snage izrađen u "RIZ" Zagreb 1967. godine i nazvan primopredajnik PD-8, dok je komplet dobio ime RUP-15. Namenjen je da služi kao osnovni HF uređaj u komandi pešadijskog bataljona za vezu sa pukom-brigadom. Izrađen je u tranzistorskoj tehnologiji i primenjeni su masovno "RIZ" FET tranzistori.

Radi u frekventnom opsegu od 2MHz do 12MHz, vrstama rada CW, SSB i AM. Frekvenciju kontroliše frekventni sintezator sa direktnom sintezom. Frekvencija se postavlja sa 4 dekadna preklopnika u koracima od po 1KHz. Izlazna snaga predajnika iznosi 15W pep, a daje je tranzistorski linearni pojačivač. Međufrekvencija mu je dosta niska 500KHz i njen propusni opseg na prijemu i predaji kontroliše SSB kristalni filter Instituta "Mihailo Pupin". Napaja se jednosmernim naponom od 12V iz spoljnjeg izvora, ili iz olovnog akumulatora od 12V u pufer vezi sa ručnim generatorom. U kompletu ima kratku, dugu i žičanu antenu.

RUP-15 je zamišljen da bude prenosni uređaj koji se napaja iz svog srebro-cinčanog akumulatora. Navedeni akumulator nikada nije uveden u upotrebu, i uređaj se morao napajati iz spoljnjeg naponskog izvora. To je teško degradiralo ovaj uređaj zbog čega je završio kao kratkotalasni uređaj male snage u višim komandama za unutrašnje veze.

Ugrađivan u terensko vozilo Zastava AR-55V zajedno sa VHF radio-uređajem RUP-12, i tada je nosio ime Radio-telefonski sistem 15/12. Sa oba uređaja upravljao je jedan radio-operator preko upravljačke kutije UK-6. Uređaji su napajani iz zajedničkog olovnog akumulatora 12V/70Ah smeštenom u kabini vozila. Poreklo: Jugoslavija.

HFradio-prijemnik RP-4

Fabrika "RIZ" iz Zagreba 1970. godine, da bi skratila vreme razvoja i smanjila troškove, iskoristila je radio-uređaj RUP-15 (njegov prijemni blok) kao osnov za kratkotalasni prijemnik od 2MHz do 12MHz za prijem CW, SSB, AM i RTTY signala. Prijemnik se ugrađivao u domaće radio-teleprinterske sisteme i sisteme na prijemnom radio-centru viših komandi. Zamenio je dotadašnje zastarele prijemnika strane proizvodnje izrađene u tehnologiji elektronskih cevi.

Spolja se na prvi pogled može lako zameniti sa RUP-15. Razlike su vidljive samo na levoj strani prednje ploče gde je ugrađen preklopnik kojim se biraju filteri - propusnici opsega dodati ispred ulaznog pretpojačivača (preselektor), i preklopnik kojima se bira propusni opseg prijemnika.

Pri modifikaciji se išlo na povećanje selektivnosti i otpornosti na jake signale pomenutim preselektorom i dodatnim međufrekventnim kristalnim filtrima (takođe proizvodnje instituta "Mihailo Pupin"). Filtri su ugrađeni za svaku vrstu rada (CW, SSB, AM i RTTY). Napajao se spoljnim izvorom jednosmernog napona 12V (olovni ili čelični akumulator od 12V), ili preko stabilisanog ispravljača sa naizmeničnih 220V/110V.

Mogao se sresti najčešće u Radio-teleprinterskom sistemu RTpS-400 ili "svom sistemu" - Prijemna sala 4 x RP-4. Radi se o 4 prijemnika RP-4 sa pripadajućim telegrafskim generatoroma i teleprinterima montiranim u nabacnoj kabini na terenskom kamionu TAM-5000, koja je bila namenjena za prijem i otpravljanje saopštenja na prijemnom radio-centru. Otpravljanje je išlo po žičnoj liniji do predajnika veće snage, koji su bili izdvojeni i više kilometara da ne demaskiraju komandno mesto. (Primer jednog takvog upravljanja radio-teleprinterskim uređajem sa udaljenog mesta pogledajte na slici desno). Poreklo: Jugoslavija.

HF radio-uređaj PRC-320L

Zvanično, kako bi se prevazišao manjak kratko-talasnih radio-uređaja male snage Jugoslovenska Narodna Armija je uvezla britanski radio-uređaj PRC-320L poznate kompanije PLESSEY. Zlobnici su govorili da je uređaj uvežen jer naš Radio-uređaj RUP-15 zbog problema sa internim srebro-cinčanim akumulatorom nije zadovoljio tehničke uslove prenosnog uređaja male snage. U svakom slučaju uvežen je vrlo kvalitetan NATO uređaj, koji se u JNA koristio u izviđačkim jedinicama. Ipak, veći deo uveženih uređaja PRC-320L ugrađen je u komplet Malih komandno-štabnih kola (MKŠK).

HF radio-uređaj PRC-320L je radio u opsegu od 2MHz do 30MHz (29.9999MHz). Frekvencija se podešavala dekadnim preklopnicima u koraku od 100Hz. Radio je CW, SSB i AM vrstom rada. Maksimalna izlazna snagu predajnika iznosila je 30Wpep. Napajao se jednosmernim naponom od 24V iz svog nikl-kandijum akumulatora, a u kompletu je imao i ručni generator za dopunjavanje akumulatora. Antenski komplet činile su štap antena i žičana dipol antena. Poreklo: Velika Britanija.

HF radio-uređaj RU-20 (PRC-515)

Najveći pogodak Jugoslovenske namenske industrije je bila kupovina licence od kanadske firme Rockwell-Collins za njihov uređaj PRC-515 krajem 70-ih godina. Radilo se o veoma kvalitetnom i vrlo savremenom prenosnom vojnom HF primopredajniku male snage. Domaći uređaj je proizvela fabrika "RIZ" iz Zagreba i uređaj nazvala Radio-uređaj RU-20 (u stranoj literaturi češće se naziva "Yugoslav PRC-515"). Namena mu je bila ista kao i ostalih HF taktičkih uređaja korištenih u JNA. Zbog lakog rukovanja i robusnih karakteristika najčešće ste ga mogli sresti kao osnovni uređaj specijalnih jedinica.

Tehničke karakteristike: Frekventni opseg predajnika od 2MHz do 30MHz (29.9999MHz), prijemnika od 500KHz do 30MHz. Postavljanje radne frekvencije BCD prekidačima u koracima od 100Hz. Frekvenciju kontroliše indirektni frekventni sintezator. Vrste rada SSB (LSB, USB), AM i CW. Izlazna snaga predajnika 20Wpep i daje je linearni pojačivač sa automatskim antenskim tjunerom na izlazu. (Dovoljno je po postavljanju radne frekvencije i vrste rada stisnuti taster par sekundi i uređaj bi se automatski podesio na antenu).

Napajanje NiCd akumulator 24V 1,8Ah. Radni temperaturni opseg od -54 C do +65 C. Antene: štap i žičana dipol antena. Komplet uređaja pored antena (štap i žičana dipol antene AT-35) činili su ram i torba za nošenje, mikro-telefonska kombinacija, naglavna telefonska garnitura, taster, rezervni akumulator i ručni generator za dopunjavanje akumulatora. Uređaj je fizički podeljen na tri celine (bloka) koji se međusobno povezuju utvrđivačima. Uzdužno desni blok sadrži kompletan primopredajnik (transceiver) izlazne sange 300mW. Levi blok čini linerni pojačivač snage sa automatskim antenskim tjunerom i sa zadnje strane poprečno kače se izvori za napajanje (akumulator i ručni generator).

Blok primopredajnika je posebno interesantan jer se mogao iskoristiti kao solidna osnova za celu gamu HF uređaja koji su u to vreme JNA bili neophodni, jer je u upotrebi imala radio-teleprinterske sisteme zasnovane na cevnojtehnologiji. Delimično se sa tim i otpočelo, proizvodnjom prijemnika RPrU-5/1, ali je ostala neiskorišćena mogućnost proizvodnje ili uvoza jačeg linearnog pojačivača snage (100W do 500W) sa automatskim antenskim tjunerom i priključenje istog na primopredajni blok RU-20. Time bi se dobio savremen radio-teleprinterski sistem, a priključenjem nadolazećih računara i "paket radio" sa osrednjom brzinom prenosa informacija. Do ovoga nije došlo zbog nedostatka finasijkih sredstava sa jedne strane, a sa druge zbog nezainteresovanosti odgovornih ljudi u vojsci i političkih promena u zemlji koje su nastajale. Kasnije, početkom 90-ih godina, za vojni HF i VHF radio postaje aktuelan sistem rada u proširenom spektru i tehnologija frekventnog skakanja i ovaj uređaj naglo gubi svoju aktuelnost. Republika Hrvatska je na osnovu ovog uređaja konstruisla i proizvela za potrebe svoje vojske HF SSB radio-primopredajnik sa frekventnim skakanjem TRC-20H čiju sliku možete pogledati ovde. Poreklo: Jugoslavia.

HF radio-prijemnik RPrU-5/1

Fabrike "RIZ" Zagreb proizvela je 1982. godine radio-prijemnik RPrU-5/1 tako što je iskoristila kvalitetan HF transceiver radio-uređaja RU-20 (koji je takođe proizvodila po licenci pribavljenoj od kanadske firme Rockwell-Collins). Prijemnik je Jugoslovenska Narodna Armija usvojila i služio je kao univerzalni kratko-talasni radio-prijemnik.

Prijemnik je nastao tako što je kutija - blok linearnog pojačivača snage "ispražnjen" i u nju je ugrađen preselektor sa filtrima propusnicima opsega, blok za ručno prilagođenje na antenu, atenuator i ispravljač radi napajanja prijemnika sa neizmeničnih 220V/110V. Mora se priznati da ovaj blok nije odrađen na tehnološkom nivou primopredajnog bloka, i puno fali ona preselekcija koju ima radio-uređaj RU-20. Umesto automatike ovde se ručno prilagođava antena i biraju podopsezi.

Tehničke karakteristike: Frekventni opseg od 500KHz do 30MHz. Frekvencija se postavlja u koracima od 100Hz. Vrste rada: CW, AM i SSB (LSB ili USB). Napajanje: jednosmerni napon od 10V do 32V ili neizmenični napon od 220V/110V. Antene su iste kao kod RU-20: štap i žičana dipol antena AT-35, a i ostali pribor je isti samo prilagođen funkciji prijemnika (bez tastera, mikrotelefonske kombinacije i sl.). Poreklo: Jugoslavija.