Први радио-таласи које је емитовао Никола Тесла путују свемиром већ 100 година и носе поруку да на Земљи живи технолошки развијена цивилизација, која свој развој првенствено базира на електричној енергији. Звучи невероватно, али Тесла, научник заслужан за све ово, никада није добио Нобелову награду, ни друга већа друштвена признања.

Тесла је био човек који се потпуно посветио науци. Имао је веома мали број блиских пријатеља. У финасијским питањима био је прилично неспретан. Сав зарађени новац трошио је на нова истраживања. Међу научницима и у јавности пратила га је репутација самотњака и ексцентрика. Иако му је био потребан новац, 1912. године одбио је да поделити Нобелову награду из физике са Томасом Едисоном, јер је тврдио да Едисон није прави научник. Пријатељи су 1917. године успели да га убеде да прими Едисонову медаљу, највеће одликовање Америчког института електроинжењера, али је ово пре било признање Едисону него самом Тесли.

Највеће признање одато му је посмртно, на стогодишњицу од његовог рођења, када је Међународна електро-комисија назвала његовим именом јединицу магнетске индукције - Тесла. (T=Wb/m2).

Данас, 150 година после његовог рођења, свет је у великој мери схватио величину и генијалност Николе Тесле. На интернету можете пронаћи информације о њему и његовом раду на преко 250 хиљада сајтова. По Тесли је назван један Месечев кратер и један планетоид. Многе фабрике, електране и научне и образовне установе у свету носе његово име. Тесла је члан "Куће славних проналазача " у Америци. Многе државе штампале су поштанске марке и новчанице са његовим ликом и многе су музејске поставке посвећене њему.

Наш народ никад није заборавио Николу Теслу. По њему име су добиле многе наше школе, факултети, институти, улице и са поносом га носе. Наша највећа термоелектрана у Обреновцу такође је названа по Николи Тесли. У центру Београда, у улици Крунска број 51 налази се Музеј Николе Тесле. Музеј је основан 1952. године, по одлуци тадашње Владе Југославије, и у њему се налази највећа светска збирка личних предмета и докумената о Теслином животу и раду. Музеј је јединствена институција науке и културе у Србији, као и у свету. Музејска грађа стигла је у Београд према одлуци америчких судских власти, пошто је за јединог Теслиног наследника проглашен његов нећак, Сава Косановић. По Теслиној жељи, господин Сава Косановић је документацију и личне Теслине предмете пренео у Београд 1949. године. У Музеју се налази и урна с посмртним пепелом Николе Тесле, у позлаћеној кугли, на каменом постољу. Теслини посмртни остаци кремирани су у Њујорку, а 1957. године пренесени су у Београд.

Испред зграде Електротехничког факултета у Београду у улици Булевар Краља Александра 73 постављен је споменик Николи Тесли 1963. године аутора Франа Кршинића. Влада Републике Србије је 2. фебруара 2006. године одобрила Јавном предузећу Аеродром "Београд" да промени име у Аеродром "Никола Тесла" јер је он најчувенији српски научник и једини Србин по коме је названа једна међународна јединица (Т).

Народна банка Југославије и Народна банка Србије штампале су више новчаница посвећених Тесли. Задња издата новчаница је од 100 динара и промовише Теслу и Теслину јединицу магнетне индукције. Такође издаване су пригодне поштанске марке поводом разних јубилеја.

Ове године навршава се 150 година од рођења Николе Тесле. Влада Републике Србије формирала је одбор, који има задатак да изврши све припреме како би се овај важан датум из наше историје достојно обележио. Поред наше земље ова годишњица биће промовисана и у Републици Хрватској, где се Тесла родио и Сједињеним Америчким Државама у којима је Тесла живео и радио, и у којима су настали сви његови проналасци.