Štampaj

[9a3hp]

Kao sto na pocetku sajta Radista moze da se nadje objasnjenje o kratko talasnim radiovezama, za potrebe vecine armija u svetu i nepouzdanosti kratko talasnih veza, razvoj je nakon rata u Kuvajtu krenuo u nekoliko smerova a to su napustanje kratkih talasa kao nepouzdanih za vojsku, prelazak na satelitske sisteme veza izmedju 30 - 512MHz vecinom. Jer te frekvencije dobro sluze i za lokalne veze bez posredovanja.
Jos jedan vazan smer je napustanje analognih radiostanica i prelazak na SDR sta znaci softverski definisan radio.
Najzanimljiviji primerak je AN/PRC-148 u svim varijantama.
To je rucni radio uredjaj koji pokriva od 30-512MHz sta je danas standardni frekventni opseg za vecinu modernih armija. Sa svojih 5W i kompletom antena i tezinom ispod 1kg  zamenjuje u celosti starije do 15kg teske radio uredjaje.
Radjen je za veze izmedju jedinica, jedinica na terenu sa zapovednim mestom kao i za vezu izmedju pojedinacnih vojnika unutar jedinice.
Standardno je opremljen enkripcijom 1 klase a policijski i vatrogasni modeli imaju nizu enkripciju.
SDR princip znaci da unutra nema skoro nista nama poznato, osim ulaza prijemnika, nf pojacivaca, mikrofonskog pojacivaca te izlaznog stepena sve ostalo obavlja softver i mikroprocesor. Dakle nema lokalnog oscilatora , pll oscilatora, mesaca, modulatora, filtera, medjufrekvencije, demodulatora. Nista od navedenog to sve digitalno radi mikroprocesor a softver odredjuje i vrstu modulacije i enkripciju, za razliku od analognih uredjaja koji su imali posebnu elektroniku za enkripciju i dekripciju.
Vitalni deo u svakom SDR su analogno digitalni pretvaraci narocito u prijemu jer mora slab signal sa svim smetnjama da digitalizuje da bi to mikroprocesor i softver obradio.
Kao sto rekoh sluzi i za vezu izmedju pojedinacnih vojnika pa u dodatnom kompletu ima razne slusalice i mikrofone vec vidjeno kod analognih radio uredjaja.  Ali i sasvim novi set antena jedna  izgleda kao koaksialni dipol a to i jeste skraceni koaksijalni dipol.
Novost su "nosive antene" koje su od sintetickog platna i unutar imaju metalizaciju ili sloj platna elektricki vodljiv, pricvrste se na uniformu ili pancirku pa nesmetaju vojniku dok se krece. Zbog slabljenja signala koriste se za bliske veze.
Slike nesmem staviti jer su zasticene autorskim pravima.
Pa bih bilo u suprotnosti sa pravilima sajta.
Koga zanima vise nek potrazi na google.

[gane]

Све је у начелу тачно са озбиљним пропустима ипак!Не стоји на улазу микропроцесор (МСU) нити DAC (digital-analog coverter)...VF појачавач и улазна кола постоје јер би било глупо да их нема,али,на улазу стоји FPGA коло,(field programmable array),онда следе DAC и MCU.FPGA су развијени баш за дигиталну обрада аналогних сигнала и и ако да буду и процесори и дигитално аналогни конвертори не спадају ни у једне ни у друге.Потпуно су програмабилни те је на програмеру како ће да дефинише функције ћелија зависно од алгоритма који је потребан.Због брзине узорковања (sampling rate) брзина је као увек огроман проблем.Исцрпене су могућности са спуштањем напона напајања (што мањи напон брже се пење и спушта) па се вероватно експериментише са нано цевима јер фетови поазало се представљају велику заблуду због високог улазног капацитета а лампе од тога не пате јер ређетка лебди.Примера ради,у савременом уређају IC-7300,FPGА - DAC,су "залепљени" леђа у леђа један за други да би везе биле што краће и брже па заједно чине кад се гледа једну велику коцку.Како Никвистова "рачуница" тражи да узорковање буде на најмање двострукој фреквенцији (и то је доња граница-значи не баш добро),човечанство има да се начека прилично да се све фрквенције освоје овим принципом.Мада,за једну ствар си сто посто у праву,пријемник какав смо учили-дефинитивно је престао да постоји,нико озбиљан га више не прави.Ајком и ручне уређаје већ ради као СДР тако да је са суперхетеродином-готово.За десет година нови студенти неће ни да га помињу верујем...А за војску...има много решења,мада,нико озбиљно не рачуна на сателите,па то ће прво да се полупа у глобално рату.Ту са разноразне варијанте БПЛ репетитора,покретних репетитора...кога ово занима нека погледа шта нуди систем IDAS од Ајкома,НАТО га је прихватио као стандард...Ја сам лично уверен,да све озбиљне војске света чувају лампе,и негују телеграфисте.Лампе-јер ЕМП доста њих преживи,Бета и Гама зрачење им само незнатно смање емисију,а полупроводници сасвим престају да раде,јер озрачени постају наредни хемијски елемент пошто им се због додатних неутрона у језгру (утиснутим зрачењем) мења атомска структура па силицијум више није силицијум.Верујем да би смо били веома изненађени кад бисмо знали шта се то чува за случај тоталног рата,јер данашња опрема не може ни да преживе ЦМЕ са сунца а камоли неки озбиљнији изазов.Шта имају-не знам,али,уверен сам да имају нешто!

[RoRa]

Idealan prijemnik SDR uređaja na ulazu bi imao analogno-digitalni konvertor (ADC) spojen direktno sa antenskim konektorom. Naravno da zbog nesavršenosti današnjih ADC kola ovakav prijemnik, po svemu sudeći, NE postoji. Dakle, ulazni RF signal prijemnika mora se NORMALIZOVATI tj dovesti u dozvoljeni opseg ulaznog napona ADC kola. Ulazni naponi savremenih (brzih) ADC kola namenjenih za konverziju RF signala su reda jednog volta a rezolucija je reda 14 bita pri brzinama konverzije koja se meri desetinama i stotinama miliona uzoraka (semplova) u sekundi. Ovo znači da postoji obrada, (filtri,pojačavači, mešači)  RF signala ispred ADC kola.
Istina, postoje superheterodinski prijemnici ( u mobilnom telefonima ) čija je međufrekvencija 0 Hz pa se obrada signala iza mešača ( pojačanje i AD konverzija) vrši na niskim frekvencijama. Amateri često koriste, na ulazu u ove direktne prijemnike, mešače koji zahtevaju da oscilator ima četiri puta veću frekvenciju od frekvencije željenog signala ili opsega signala. Normalizovani analogni signali (direktna i kvadraturna komponenta) se potom vodi na ulaze PC audio kartice na digitalnu obradu. Dakle, superheterodinski prijemnici će još neko vreme biti sa nama.   

[9a3hp]

Ma slazem se u celosti , ja sam samo preveo i malo komentarisao Engleski tekst. Kazu pesnicka sloboda. Da SDR je nazalost postao trend. Osnovne stvari ce jos neko vreme da budu s nama ali heterodin sa 2 ili 3 mesanja definitivno izumire. SDR ima jako puno problema to jest decijih boljki ali razvoj tehnike ide prema digitalnim sklopovima. Industrijski gledano analogne stvari su komplikovane, digitalne  dodju mnogo jednostavnije u masovnoj proizvodnji. Pre 10 godina sam se susreo prvi put uzivo sa amaterskim SDR , kolega ulozio u skup racunar, veoma kvalitetnu sound karticu i ostatak elektronike nema sta da se vidi u prijemniku oscilatorna kola za 2 metra opseg, vf predpojacalo mikser i lokalni oscilator tako da je ADC baratao sa 14MHz signalom, kod predaje DAC pa buffer pa mesanje pa hibrid na izlazu. Sve skupa izgledalo lepo. Ali kad moj komsija Joca jednostavno neveruje takvoj tehnici pa je rekao "suplje komsija suplje" u prevodu selektivnost nije dobra. Kasnije sam proucavao tu vojnu tehnologiju pa strucnjaci kazu da danasnji SDR za vojsku u prijemu su vrlo neselektivni i vrlo ih je lako ometati bas zbog toga. A u predaji opet previse prljav signal imaju.
Vojska u slucaju globalnog sukoba i nemisli da se oslanja na satelite.  Sve vece i ozbiljnije armije sveta  su ostavile kratki talas kao rezervni opseg sa primarnom vrstom rada telegrafijom.
To sa vakumskim cevima su slucajno primetili dok je bilo moderno pocetkom sezdesetih se takmiciti tko ce jacu nuklearnu "petardu da opali". Pa je kod jedne takve detonacije doslo do otkazivanja svih Americkih satelita iznad zone testiranja dok su Ruski i dalje funkcionisali bez problema, radi se o spijunskim satelitima u niskoj orbiti.     SDR je buducnost ali za sada nije tako dobar kao sto je reklamiran. I vojni strucnjaci su svesni da tu ima mnogo toga da se usavrsi da bi to bilo upotrebljivo. Opcenito sve sto ide siroko po frekvencijama je problematicno.
Kad sam nekad pocinjao uciti iz knjige B za uvod u radioamaterizam, knjiga je pocinjala sa osnovama elektriciteta a pred kraj superheterodinski prijemnici sa cevima naravno. Nista o predajnicima to je bilo posebno gradivo.

[gane]

Ни један савремени СДР више нема АДЦ на улазу...чак ни они полу озбиљни --Све се данас догађа у ФПГА (Field programmable aray),који моху бити и АДЦ и МЦУ...архитектура им омогућава да брже користе ресурсе инкорпориране унутар чипа,такода је класичан АДЦ на овом месту прошлост.Успоравају обрадузбог пропагацијског кашњења кроз архитектуру пријемника.ФПГА може да се конфигурише тако да буде АДЦ али и ДСП (или било шта друго),али,за разлику од АДЦ као засебне јединице,ФПГА је знатно бржи јер се сви процеси одвијају унутар једног чипа.Свакако,маштаи интелект програмера сунепревазиђени атрибути програмера,тако да један мали трансивер из Бугарске,користећи вешто играње са фазом користећи само АДЦ,за читаву једну С јединицу званично туче Ајком 7300,а тежак је мање од 600 грама...Уз ФПГА бито било ибоље,међутим,ФПГА су тако комплексни да превазилазе могућности појединца (у исплативој варијанти)...Све је мање места за надарене појединце осим ако нису типа Ајнштајн или слични...Све то напредује брзо и све је теже да чак и прати...

[9a3hp]

ANPRC-148 mi prelako izgleda da nabrajam  mane.  U pojedinacnim slucajevima lampe su bolje od tranzisora. Ali napredak tehnike je takav da se tu vise amaterisanje neisplati.  Zao mi jedino sta se opce znanje danasnjih amatera srozalo.  O tome je bilo zestokih diskusija na stranim forumima , ali napredak tehnologije je neumoljiv. Tko zna sta ce da bude za 50 godina. I vise.