HF radio-prijemnik TORN Eb

Iako smo u uvodnoj strani sajta naglasili da nećemo opisivati uređaje veze nastale pre i za vreme II Svetskog rata, ovaj HF radio-prijemnik, proizveden u Nemačkoj 1936. godine, ipak zaslužuje da se nađe na ovoj strani. Prijemnik je masovno proizveden za potrebe nemačke vojske, i do 1945. godine na njemu je izvršeno više modifikacija. (Uređaj opisan ovde predstavlja verziju iz 1943. godine). U arsenal Jugoslovenske armije je dospeo kao ratni plen 1945. godine, što je prilikom prvog remonta u domaćim radionicama pobednik morao da naglasi ispisujući na bočnoj strani: "zaplenjeno 16962 uređaja". U JA prijmnik je korišćen u sprezi sa predajnikom ili samostalno. Izbačen je iz opreme JNA pedesetih godina.

Radio-prijemnik TORN Eb je bio namenjen za prijem AM telefonije i nemodulisane telegrafije (CW) u frekventnom opsegu od 0.097MHz do 7.095MHz. Ovaj frekventni opseg je bio podeljen na 8 frekventnih područja koja su odabirana preklopnikom a fino postavljanje frekvencije unutar područja vršeno je kontinualno. Po konstrukciji prijemnik je super-reakcijski i u njega suugrađene 4 nemačke elektronske cevi RV2P800. Prva cev čini 1. VF pojačivač, druga 2. VF pojačivač, treća AM detektor i četvrta cev NF pojačivač. (Pogledajte uprošćenu električnu šemu objavljenu u Biltenu Školskog centra veze u Beogradu). Kao i kod svih ostalih super-reakcijskih prijemnika osetljivost prijemnika i selektivnost je regulisana uvodjenjem pozitivne povratne sprege koja se podešavala posebnom ručicom.

Smeštao se u dva metalna sanduka i u gornjem se nalazio sam prijemnik a u donjem sanduku akumulator, vibratorski pretvarač, žičana antena i slušalice. Napajao se iz akumulatora jednosmernim naponom od 2V/0,8A, preko vibratorskog pretvarača ili anodne baterije od 90V/10mA. Postojale su i verzije u kojima je promenjen pretvarač da bi se omogućilo napajanje naponom od 12V iz instalacije vozila u koje je ugrađivan. Poreklo: Nemačka.

HF radio-prijemnik PR-3 "Avala"

Ovaj prijemnik je proizvela "Avala" - fabrika kondezatora i elektronskih uređaja, najverovatnije odmah po završetku rata u maloj seriji. Ova fabrika inače nije proizvodila vojne radio-uređaje ali je učestvovala kao koperant u proizvodnji vojne elektronike. Za RP-03 sam saznao zahvaljujući fotografijama i opisu koje je poslao g-din Zec Radoslav. Do podataka je došao na osnovu vizuelnog pregleda svog primerka prijemnika koji nosi numeraciju: serija 3 broj 13.

Tehnički podaci: Frekventni opseg od 500KHz do 12,5MHz podeljen na četiri frekventna područja. Podešavanje frekvencije pomoću promenjivog oscilatora. Vrsta rada CW i AM telefonija. Napajanje neizmeničnim naponom 110/220V ili jednosmernim od 12V. Potrošnja 45W. Poreklo: Jugoslavija.

HF radio-uređaj AN/GRC-9

Osnovni HF uređaj pešadijskog bataljona za vezu prema pretpostavljenoj komandi. Proizveden je 1950.godine, a JNA ga je dobila kao deo NATO pomoći od 1952. godine. Frekventni opseg prijemnika i predajnika od 2MHz do 12MHz i u delu od 2MHz do 3MHz zahvatao je gornji deo srednjih talasa. Vrste rada CW (telegrafija) i AM (amplitudna modulacija - telefonija), a izlazna snaga 20W koju je obezbeđivala snažna pentoda sa direktnim grejanjem 2E22. Predajnik i prijemnik su odvojeni. Izrađeni su u tehnologiji elektronskih cevi i pre uspostave veze radista je morao da svede frekvencije prijemnika i predajnika na "nulu" (na istu vrednost).

Napajao se iz olovnih akumulatora od 6V, 12V ili 24V preko dinamo pretvarača DY-88, (ili vibratorskog PE-237 pri čemu je izlazna snaga bila manja). Punjenje akumulatora vršeno je agregatom RE-162S, a isti je mogao i napajati uređaj u "pufer vezi" sa akumulatorom. U kompletu se nalazio i ručnigenerator GN-58-A-GY za dopunjavanje akumulatora. Prijemnik se napajao posebnom baterijom koja je nosila oznaku BA-48.

Ugrađivan je u vozilo Zastava AR-55V zajedno sa VHF radio-uređajem RUP-1(2) i tako su činili jedan HF/VHF sistem a uređajima se upravljalo preko Upravljačke kutije UK-6, ili je korišćen kao prenosni uređaj. Stariji radio-telgrafisti su izuzetno cenili ovaj uređaj i od njega stvorili legendu. Poreklo: USA. Saznajte više o ovom uređaju na sajtu www.grc9.nl

HF radio-uređaj RUP-4

Domaći proizvod "Elektronske industrije" iz Niša, izrađen po uzoru na AN/GRC-9. Potpuno prati njegovu blok šemu, ali su primenjena savremenija tehnološka rešenja (konstruisan je početkom 60-ih godina), i ugrađene domaće komponente. Takođe radi u frekventnom opsegu od 2MHz do 12MHz, vrsta rada CW i AM. Izlazna snaga predajnika je 20W i daje je dvostruka tetroda QQE03/20. I ovde su predajnik (RD-2) i prijemnik (RP-2) odvojeni. Predajnik je izrađen u tehnologiji elektronskih cevi po klasičnom principu toga vremena, a frekvencija se postavljala promenjivim oscilatorom sa triodom. Prijemnik je već tranzistorski (domaći germanijumski tranzistori), što je osiguralo manju potrošnju a veću osetljivost i selektivnost.

RUP-4 je mogao da se konfiguriše na dva osnovna načina:
Prvi - u kutiju primopredajnika se postavljaju predajnik RD-2 i prijemnik RP-2, a pretvarač u izdvojenu kutiju; i
Drugi - u kutiji primopredajnika ostaje predajnik RD-2, a umesto prijemnika postavlja se pretvarač PT-5. Prijemnik RP-2 se tada postavlja u izdvojenu kutiju. Ovaj način je pogodan kada se želi izdvojiti predajnik od prijemnog mesta pri radu sa daljine.

Prijemnik se posebno napaja sa dve obične baterije od 4,5V. Napajanje predajniku ovde obezbeđuje ekonomičniji tranzistorski pretvarač PT-5 iz akumulatora 6V ili 12V, pri čemu je potrošnja iznosila 120W. U kompletu se nalazio i ručni generator GR-1 za rad i dopunjavanje akumulatora. Antene: žičana L-tipa, kratka i duga štap antena.

Uređaj RUP-4 se koristio kao prenosni, ili se ugrađivao u domaće vozilo Zastava AR-55V (proizvod fabrike automobila "Zastava" iz Kragujevca) zajedno sa VHF radio-uređajem RUP-1(2) i tako činio HF/VHF radio-telefonski sistem. Napajao se tada iz posebnog olovnog akumulatora 12V/180Ah, takođe montiranim u vozilu. "Penzionisan" je otprilike u isto vreme kad i AN/GRC-9 osamdesetih godina. Poreklo: Jugoslavija.

HF radio-prijemnik RP-2M

Ovaj HF radio-prijemnik proizvela je "Elektronska industrija" iz Niša sredinom 60-ih godina, i to je bio prvi domaći vojni tranzistorski uređaj. Napajao se sa jednosmernim naponom iz dve baterije od 4,5V. Sa radio-prijemnikom RP-2M primani su signali nemodulisane telegrafije (CW) i amplitudno modulisane telefonije (AM), u frekventnom opsegu od2MHz do 12MHz. Prijemni opseg je podeljen na tri frekventna područja.

Prijemnik je dvostruki superheterodin sa promenljivim prvim oscilatorom (VFO). Prvi međufrekventni (MF) pojačavač mu je na oko oko 1780kHz. Drugi MF pojačavač radi na 280kHz. Oba MF pojačavača su sa klasičnim LC filterima. Drugi oscilator je kontrolisan kristalom kvarca od 1500kHz kao i pomoćni oscilator za prijem telegrafije (BFO) čiji je kristal brušen na 280kHz. Demodulisani signal se pojačava u niskofrekventnom pojačavaču i reprodukuje u slušalicama. Prijemnik je ugrađen u aluminijumsko kućište delimično otporno na prodor vode. Poreklo: Jugoslavija.

HF radio-uređaj R-112

Radio-uređaj proizveden u Sovjetskom Savezu 1950. godine, a u opremi JNA se našao u sastavu kompleta ruskog komandnog oklopnog transportera BTR-50PU koji je nabavljen za potrebe oklopnih jedinica.

Radio je u opsegu od 2.8MHz do 4.99MHz, AM telefonijom i telegrafijom (CW). Podešavanje frekvencije se vršilo sa dva preklopnika u koracima od 10KHz na 220 fiksiranih radnih frekvencija. Izlazna snaga predajnika iznosila je 50W za AM vrstu rada i 90W za CW, a u pojačivaču snage su korišćene četiri poznate pentode GU-50. Napajao se preko dva dinamo pretvarača oznaka UT-18A i UTK-250 jednosmernim naponom od 26V iz električne mreže vozila. U kompletu je imao kratku (4m) i dugu (10m) teleskopsku štap antenu. Izrađen je u tehnologiji elektronskih cevi. Poreklo: SSSR (Rusija).

HF radio-uređaj R-130 (R-130M)

Radio-uređaj R-130 (R-130M) se ugrađivao u sovjetska komandna oklopna vozila (tenk T-55AK, transportere BTR-50PK i 1V16) pri čemu je zamenio stariji radio-uređaj R-112. U opremu JNA je ušao prilikom uvoza navedenih oklopnih sredstava. Kao i u armiji SSSR i u JNA je bio namenjen za vezu ka višoj komandi. U JNA je malo korišten jer su ga u medju vremenu pregazila savremenija domaća sredstva veze, pa su ga pripadnici oklopno-mehanizovanih jedinica slabo poznavali. Uređaj R-130 se kompletirao u dve osnovne varijante: automobilskoj (za ugradnju u neborbena vozila) i tenkovskoj koja je bila više zastupljena u JNA. Smatran je za izuzetno pouzdan i jedan od najboljih sovjetskih radio-uređaja.

Radio-uređaj R-130 je radio u frekventnom opsegu od 1.5MHz do 10.99MHz, koji je podeljen na 10 podopsega. Radna frekvencija se postavljala na 950 fiksnih frekvencija (950 kanala) sa međusobim razmakom od 10kHz. Osnovna vrsta rada mu je bila SSB telefonija, a omogućavao je rad i AM telefonijom, kao i CW i RTTY telegrafijom. Moglo se raditi i sa izdvojenog mesta poljskim telefonom TA-57 po dvožičnoj poljskoj liniji dužine do 2km.

Izlazna snaga predajnika iznosila je 40W, a emitovale su je dve sovjetske pentode GU-50. Ova snaga mogla se po potrebi smanjiti na 20% vrednosti. Zavisno od antene, domet uređaja je iznosio od 50km (štap antena dužine 4m) do 350km (simetrični dipol i antena zenitnog zračenja). Uređaj se napajao iz jednosmernim naponom od 26V iz mreže vozila, a potrošnja je iznosila 13A pri radu na predaji i 3,5A na prijemu. Konstrukcijski RU-130 je lampaš i ima 60 odnosno 64 elektronske cevi.

Osnovni komplet uređaja činili su: primopredajnik, antenski blok, tranzistorski pretvarač, kompleti antena i pribor za opsluživanje. Komplet automobilske varijante teži oko 90kg. a tenkovske 120kg. Modernizovani R-130M kompletitira se dodatnim blokovima, koji omogućavaju rad sa simetričnom dipol-antenom i antenom zenitnog zračenja. Poreklo: SSSR (Rusija). Opis uređaja i fotografije: Mixer.

HF radio-prijemnik R-311

Takođe i ovaj je uređaj proizveden u Sovjetskom Savezu po završetku 2. Svetskog rata. U JNA se nalazio u kompletu komandnog oklopnog transportera BTR-50PU. Bio je namenjen za prijem nemodulisane telegrafije (CW) i amplitudno modulisanih (AM) signala u frekventnom opsegu od 1MHz do 15MHz. Podešavanje frekvencije se vršilo kontinualno, a frekventni opseg je podeljen na 5 područja.

Izrađen je u tehnologiji elektronskih cevi, kao jednostruki super sa međufrekvencijom od 465KHz. Napajao se iz čeličnog akumulatora oznake 2-NKN-24 od 2,4V preko vibratorskog pretvarača VP-3M2. Umesto akumulatora i vibratorskog pretvarača mogla se u nuždi koristiti i anodna baterija od 80V. Prijemnik je karakterisala ekstremno mala potrošnja. Pri napajanju iz akumulatora preko vibratorskog pretvarača trošio je 1,1A (2,64W) sa uključenom sijalicom za osvetljenje skale, a bez uklučene sijalice 0,52A (1,25W). Pri napajanju iz anodne baterije potrošnja je bila još manja. Za cevni uređaj sa 8 elektronskih cevi, dimenzija 445x285x250 mm i težine 21 kg, to je zaista impresivno.

Komplet prijemnika su pored izvora za napajanje činile naglavne slušalice TA-56M, žičana antena od 12m, štap antena od 1,5m, alat i rezervni delovi.Pri radu iz komandnog oklopnog transportera BTR-50PU koristio je zajedničku štap antenu od 4m. Poreklo: SSSR (Rusija).

HF radio-uređaj RUP-15

Kratkotalasni SSB primopredajnik male snage izrađen u "RIZ" Zagreb 1967. godine i nazvan primopredajnik PD-8, dok je komplet dobio ime RUP-15. Namenjen je da služi kao osnovni HF uređaj u komandi pešadijskog bataljona za vezu sa pukom-brigadom. Izrađen je u tranzistorskoj tehnologiji i primenjeni su masovno "RIZ" FET tranzistori.

Radi u frekventnom opsegu od 2MHz do 12MHz, vrstama rada CW, SSB i AM. Frekvenciju kontroliše frekventni sintezator sa direktnom sintezom i postavlja se sa 4 preklopnika u koracima po 1KHz. Izlazna snaga predajnika iznosi 15W pep, a daje je tranzistorski linearni pojačivač. Međufrekvencija mu je dosta niska 500KHz i njen propusni opseg na prijemu i predaji kontroliše SSB kristalni filter Instituta "Mihailo Pupin". Napaja se jednosmernim naponom od 12V iz spoljnjeg izvora, ili iz olovnog akumulatora od 12V u pufer vezi sa ručnim generatorom. U kompletu ima kratku, dugu i žičanu antenu.

RUP-15 je zamišljen da bude prenosni uređaj koji se napaja iz svog srebro-cinčanog akumulatora koji nikada nije uveden u upotrebu. To je teško degradiralo ovaj uređaj zbog čega je na kraju završio kao kratkotalasni uređaj male snage u višim komandama za međusobno povezivanje komandih mesta.

Ugrađivan u terensko vozilo Zastava AR-55V zajedno sa VHF radio-uređajem RUP-12, i tada je nosio ime Radio-telefonski sistem 15/12. Sa oba uređaja upravljao je jedan radista preko upravljačke kutije UK-6. Uređaji su napajani iz zajedničkog olovnog akumulatora 12V/70Ah smeštenom u kabini vozila. Poreklo: Jugoslavija.

HFradio-prijemnik RP-4

Fabrika "RIZ" iz Zagreba 1970. godine, da bi skratila vreme razvoja i smanjila troškove, iskoristila je radio-uređaj RUP-15 (njegov prijemni blok) kao osnov za kratkotalasni prijemnik od 2MHz do 12MHz za prijem CW, SSB, AM i RTTY signala. Prijemnik se ugrađivao u domaće radio-teleprinterske sisteme i sisteme na prijemnom radio-centru viših komandi. Zamenio je dotadašnje zastarele prijemnika strane proizvodnje izrađene u tehnologiji elektronskih cevi.

Spolja se na prvi pogled može lako zameniti sa RUP-15. Razlike su vidljive samo sa leve strane prednje ploče jer je ugrađen preklopnik kojim se biraju filteri - propusnici opsega dodati ispred ulaznog pretpojačivača, i preklopnik međufrekventnih kristalnih filtera kojima se bira propusni opseg prijemnika.

U unutrašnjosti išlo se na povećanje selektivnosti i otpornosti na jake signale pomenutim preselektorom i dodatno ugrađenim posebnim kristalnim filtrima (takođe proizvodnje "Mihailo Pupin") za svaku vrstu rada (CW, SSB, AM i RTTY). Napajao se spoljnim izvorom jednosmernog napona 12V (olovni ili čelični akumulator od 12V), ili preko stabilisanog ispravljača sa naizmeničnih 220V/110V.

Mogao se sresti najčešće u RTpS-400 ili "svom sistemu" Prijemna sala 4 x RP-4. Radi se o 4 prijemnika RP-4 sa pripadajućim telegrafskim generatoroma i teleprinterima montiranim u nabacnoj kabini na kamionu TAM-5000, koja je bila namenjena za prijem i otpravljanje saopštenja na prijemnom radio-centru. Otpravljanje je išlo po žičnoj liniji do predajnika veće snage, koji su bili izdvojeni i više kilometara da ne demaskiraju komandno mesto. (Primer jednog takvog upravljanja radio-teleprinterskim uređajem sa udaljenog mesta pogledajte na slici desno). Poreklo: Jugoslavija.

HF radio-uređaj PRC-320L

Zvanično, kako bi se prevazišao manjak HF radio-uređaja male snage uvežen je radio-uređaj PRC-320L britanske kompanije PLESSEY. Zlobnici su govorili da je uređaj uvežen jer je naš RUP-15 "promašio temu" i zbog gore navedenog problema sa akumulatorom nije bio prenosni uređaj, a postojale su potrebe za HF prenosnim uređajem male snage. Ipak, na kraju, većina ovih uređaja završila je u kompletu Malih komandno štabnih kola (MKŠK).

U svakom slučaju uvežen je vrlo kvalitetan NATO uređaj koji je radio u opsegu od 2MHz do 30MHz (29.9999MHz), a frekvencijase podešavala preklopnicima u koraku od 100Hz. Radio je CW, SSB i AM vrstom rada. Davao je maksimalnu izlaznu snagu od 30W pep. Napajao se iz svog nikl-kandijum akumulatora sa 24V, a u kompletu je imao i ručni generator za dopunjavanje akumulatora. Antenski komplet činile su štap antena i žičana dipol antena. Poreklo: Velika Britanija.

HF radio-uređaj RU-20 (PRC-515)

Najveći pogodak Jugoslovenske namenske industrije je bila kupovina licence od kanadske firme Rockwell-Collins za njihov uređaj PRC-515 krajem 70-ih godina. Radilo se o veoma kvalitetnom i vrlo savremenom prenosnom vojnom HF primopredajniku male snage. Domaći uređaj je proizvela Zagrebačka "RIZ" i uređaj nazvala RU-20 (u stranoj literaturi češće se naziva Yugoslav PRC-515). Namena mu je bila ista kao i ostalih HF taktičkih uređaja korištenih u JNA. Zbog lakog rukovanja i robusnih karakteristika najčešće ste ga mogli sresti kao osnovni uređaj specijalnih jedinica.

Tehničke karakteristike: Frekventni opseg predajnika od 2MHz do 30MHz (29.9999MHz), prijemnika od 500KHz do 30MHz. Postavljanje radne frekvencije BCD prekidačima u koracima od 100Hz, a kontroliše je indirektni frekventni sintezator. Vrste rada SSB (LSB, USB), AM i CW. Izlazna snaga predajnika 20Wpep i daje je linearni pojačivač sa automatskim antenskim tjunerom na izlazu. (Dovoljno je po postavljanju radne frekvencije i vrste rada stisnuti taster par sekundi i uređaj bi se automatski podesio na antenu).

Napajanje NiCd akumulator 24V 1,8Ah. Radni temperaturni opseg od -54 C do +65 C. Antene: štap i žičana dipol antena. Komplet uređaja pored antena (štap i žičana dipol antene AT-35) činili su ram i torba za nošenje, mikro-telefonska kombinacija, naglavna telefonska garnitura, taster, rezervni akumulator i ručni generator za dopunjavanje akumulatora. Uređaj je fizički podeljen na tri celine (bloka) koji se međusobno povezuju utvrđivačima. Uzdužno desni blok sadrži kompletan primopredajnik (transceiver) izlazne sange 300mW. Levi blok čini linerni pojačivač snage sa automatskim antenskim tjunerom i sa zadnje strane poprečno kače se izvori za napajanje (akumulator i ručni generator).

Blok primopredajnika je posebno interesantan jer se mogao iskoristiti kao solidna osnova za celu gamu HF uređaja koji su u to vreme JNA bili neophodni, jer je u upotrebi imala radio-teleprinterske sisteme zasnovane na cevnojtehnologiji. Delimično se sa tim i otpočelo, proizvodnjom prijemnika RPrU-5/1, ali je ostala neiskorišćena mogućnost proizvodnje ili uvoza jačeg linearnog pojačivača snage (100W do 500W) sa automatskim antenskim tjunerom i priključenje istog na primopredajni blok RU-20. Time bi se dobio savremen radio-teleprinterski sistem, a priključenjem nadolazećih računara i "paket radio" sa osrednjom brzinom prenosa informacija. Do ovoga nije došlo zbog nedostatka finasijkih sredstava sa jedne strane, a sa druge zbog nezainteresovanosti odgovornih ljudi u vojsci i političkih promena u zemlji koje su nastajale. Kasnije, početkom 90-ih godina, za vojni HF i VHF radio postaje aktuelan sistem rada u proširenom spektru i tehnologija frekventnog skakanja i ovaj uređaj naglo gubi svoju aktuelnost. Republika Hrvatska je na osnovu ovog uređaja konstruisla i proizvela za potrebe svoje vojske HF SSB radio-primopredajnik sa frekventnim skakanjem TRC-20H čiju sliku možete pogledati ovde. Poreklo: Jugoslavia.

HF radio-prijemnik RPrU-5/1

Jedini primer fabrike "RIZ" Zagreb gde je 1982. godine iskorišćen kvalitetan HF transceiver uređaja RU-20 (PRC-515) i odlične karakteristike prijemnika (balansni fet mešači imuni na jake signale, visoka I međufrekvencija, preko 100MHz kontrolisana uskopropusnim kristalnim filterom, koja skoro eliminiše simetrične smetnje.

Kutija - blok linearnog pojačivača snage je ispražnjen i tu je ugrađen preselektor sa filtrima propusnicima opsega, blok za ručno prilagođenje na antenu, atenuator i ispravljač radi napajanja prijemnika sa neizmeničnih 220V/110V. Mora se priznati da ovaj blok nije odrađen na tehnološkom nivou primopredajnog bloka, i puno fali ona preselekcija koju ima RU-20. Umesto automatike ovde se ručno prilagođava antena i biraju podopsezi.

Tehničke karakteristike: Frekventni opseg od 500KHz do 30MHz, a frekvencija se postavlja u koracima od 100Hz. Vrste rada: CW, AM i SSB (LSB ili USB). Napajanje: jednosmerni napon od 10V do 32V ili neizmenični napon od 220V/110V. Antene su iste kao kod RU-20: štap i žičana dipol antena AT-35, a i ostali pribor je isti samo prilagođen funkciji prijemnika (bez tastera, mikrotelefonske kombinacije i sl.). Poreklo: Jugoslavija.