Štampaj

[Korado]

Ja i kolega Josip smo na  sličnu temu diskutovali, ali ovde bih spomenuo neke nove momente...
Svi mi postavimo antene na krov uzemljimo ili ne i molimo Boga da grom ne udari jer onda nema pomoći, ili ipak ima male pomoći , e o tome bih hteo da priupitam ponešto , evo pre neki dan jednom čoveku u mom naselju udario grom u kuću, najverovatnije u Grid antenu, napravio mu šou totalni blago rečeno, imao je dosta dobro uzemljenje i ništa više.

Tu se našao jedan "bivši" radio-amater koji radi u elektro distribuciji i koji nam je napričao razne "priče" o tome kako se posledice udara groma mogu znatno ublažiti, sad jel lupa ili govori istinu....ja sam "pokupio" nešto od toga na brzinu...

nastavak sledi...

[Korado]

idemo dalje 

Reći će neko al se ovaj uspaničio od groma ? Ali nema veze, niko od nas ne bi voleo da mu munja sprži instalacije i opremu i sve poluprovodnike aparata koje ima u kući a koje,nije dobio džaba nego verovatno kupio i to po ne baš maloj ceni na ovoj krizi 

Na moje pitanje tom stručnjaku kako ja da zaštitim antenu (koliko se može) i šta najbolje da uradim radi sprečavanja posledica udara groma on mi je spominjao montiranje nekih antistatičkih zavojnica između vrućeg kraja vertikalke i uzemljenja,da se ne bi pokvarila ulazna impedanca antene potrebno je prespajati neku indukciju naveo je brojeve u zavisnosti od antene nešto u omima ...?...neke namotaje i drugo...

Kaže da iskrište nije dobro rešenje a to sam negde na netu i pročitao jer antena tada stalno pucketa kad je oblačno i kišovito vreme zbog statičkog pražnjenja...

A ja sam baš hteo da kupim nosač sa iskrištem...

Kažu da se stavi i neki otpornik(carbon film) velike vrednosti u zavisnosti...


U mom slučaju hoću da montiram vertikalnu anetnu x-300 du-band 2,5 metra iznad krova na metalnom stubu na kome je takođe wireles hiper-grid antena ali malo niže...

Hvala svima na konstruktivnim predlozima 73.


ps-Nadam se da nisam smorio bez obzira na "malu" verovatnoću udara groma

[gane]

Zastita antene od groma se moze vrlo uspesno izvesti,ali je za radio-amatera preskupa.Profi antenski stubovi imaju cak i brojace udara groma,ali je to van domasaja znanja i mogucnosti radio-amatera.Cesto se vidja kod jeftnih GP od italijanskih proizvodjaca paralelno napojnoj tacki antene otpornik oko 300 oma,on sluzi da se smanji pucketanje izazvano statickim atmosferskim praznjenjima,tako da je savet da se antena uzemlji preko VF prigusnice izuzetno dobar,jedino voditi racuna da prigusnica bude od zice bar 1mm debele da bi mogla da izdrzi praznjenja i normalno da ima dovoljan otpor za radnu frekvenciju.Iskrista za ovu namenu su bila dovoljna i dobra nekada-u eri elektronskih cevi,ali treba razumeti da su one radile sa nekoliko stotina volti anodnog napona,danas u savremenim uredjajima,tranzistori rade sa nekoliko volti,pa je napon koji je inace dovoljan da iskriste provede poguban za uredjaje jer visestruko prelazi radni napon elemenata koje "stiti".Uzemljivac za antenu,antenski stub,mora da bude sto veceg poprecnog preseka,da bi uopste bio uzemljivac-njegov otpor MORA da bude MANJI od otpora antenskog kabla,NE SME da krivuda,najbolje je da u pravoj liniji id od antene i/ili stuba u zemlju.Uzemljavanje stubova je prica i nauka za sebe,desava se obicno da zbog loseg uzemljivaca eksplodira betonski temelj stuba i tada dolazi do rusenja stuba ali to nije tema...Samo uzemljenje nije dobro ako su to neke sonde-sipke-cevi pobijene u zemlju,ovo je se smatralo nekad davno,danas se zna da su provodnici trakasti (radijalno) rasporedjeni oko centralnog prikljucka uzemljivaca daleko efikasniji,cak i kad su polozeni po povrsini zemlje...Moglo bi se mnogo strana ispisati na ovu temu,ali nadam se d ace nekome i ovo pomoci...

[Nele]

Treba imati na umu da gromobran ustvari ima zadatak da uopšte spreči udarac groma. Naelektrisani oblak, koji se nalazi iznad nas, električnom influencijom elektriše sve ispod sebe. Svi metalni predmeti, tako postaju jako naelektrisani, ako nisu uzemljeni. Ovo je veoma pogodno za stvaranje tzv "vodilje", koja je jonizovani put između oblaka i zemlje i koji nastaje u trenucima pre udara groma.
Ukoliko je metalni objekat uzemljen, on prazni oblak, dakle, sprečava da napon na oblaku uopšte poraste do te mere, da može nastati električna varnica. Ovo je primarna svrha gromobrana, iako, pretpostavljamo, ne jedina. Ukoliko međutim, napon na oblaku naglo poraste toliko da gromobrani ne mogu da ga isprazne, on se prazni u vidu varnice i tada uzemljivač ima zadatak da ga "odvede" u zemlju. Svakako, jedan objekat (kao što je jedina kuća u selu sa gromobranom), teško može da isprazni ogroman oblak, pa se tako nešto češće može dogoditi iznad gradova, ipak je dobro uzemljenje (pravilno izvedeno), nešto što retko ko poseduje.
Veliki objekat u zemlji na dovoljnoj dubini, što veći prečnik provodnika i opšivanje objekta koji štitimo sa mrežom koja će imati što manju površinu između četiri stranice provodnika, jeste nešto što pomaže, ali svakako ne rešava uvek problem. Ako izračunamo, ispada da je energija groma zbog dužine trajanja veoma mala, ali treba uzeti u obzir i to, da njeno trajanje varira od slučaja do slučaja, pa je tako i zaštita diskutabilna.
Lično, da skratim, bolje je ne graditi uzemljenje ako je loše rešeno, jer loše rešen gromobran može napraviti samo štetu umesto koristi.

[dzular]

ne znam mnogo o tome ali radim u firmi koja se bavi izradom antenskih stubova pa sasvim slucajno znam da nasi monteri preporucuju montiranje gromobranskih hvataljki e sada pojednostavljeno na deciji jezik to dodje kao deo antene koji svojim prisustvom na antenskom stubu presrece grom i privlaci ga da udari u njega a ne u antenu a od te hvataljke se obicnom FeCn trekom vodi kao klasicno uzemljenje niz ztub i prilicno je efikasno resenje...sada ne znam ali ipak je ovo kompleksna stvar uzimajuci u obzir cinjenicu da je udar groma jako mala verovatnoca....

[gane]

Pazite ljudi sta pisete da nam se narod ne smeje,Fe jeste gvozdje,ali Cn e to nema veze sa gvozdjem,ako se mislilo na Cink njegova oznaka je Zn.Potpuna zastita od groma ne postoji ali skoro potpuna je sasvim moguca.Stubovi za difuzne predajnike se nalaze na vrhovima planina i brda,dakle najvise su izlozeni udarima groma pa opet ne stradaju tako cesto.Najaznije i najkrace da gromobranski provodnik ima provodnost bolju od antenske instalacije,zatim-mora da ide prema zamlji u pravoj liniji bez krivudanja i ovo je najcesca mana mnogih gromobranskih instalacija!Moze jos mnogo da se kaze da bi materija bila pravilno obradjena ,no to prevazilizi namenu foruma!

[9a3hp]

Uzemljenje antene i stupa je za manja elektrostatska praznjenja, i radi.
Profi antene imaju "veliki broj nepotrebnih metalnih komponenti u kratkom spoju" , na radnoj frekvenciji to je relativno beskonacni otpor.
I tako dizajnirane profesionalne antene kod direktnog udara stradaju, radi se o stujama reda miliona Ampera!!!!.
Oni "nepotrebni djelovi u kratkom spoju" nisu da zastite antenu nego uredjaj, naime na kabelu treba da bude sto manji moguci napon kod direktnog udara groma.
Koliko je direktan udar groma praznjenje velike energije to se vidi na 100mm2 trakama za uzemljenje koje u gromobranskoj instalaciji izdrzavaju godinama i godinama, ali kod bas direkt udara u sekundi se zacrvene, poslije se vidi da je sloj cinka oksidirao , a djelimice ishlapio.Poslije is obicno treba zamijeniti.
Grom je vrlo snazan ali neudara cesto direktno, ako udari antena treba da strada  a elektronika da je izlozena sto manjem naponu elektricne struje.
GP 1/4 lambda antena u profesionali se nikada ne spaja kao kod radioamatera, direkt na koaks izolirano od ostalih djelova, dakle sve profi antene su komplet u kratkom spoju,
najjednostavnija izvedba (koristila se u centrima za uzbunjivanje i obavestavanje gradjana) ima zavojnicu od metalne trake koja vertikalni zraceci element spaja direkt na masu, opet sa samo jednim ciljem, kod manjih praznjenja u atmosferi da kratko spoji tocke napajanja i sve skupa na masu. Kod direkt udara kao sto rekoh niti trake za gromobransko uzemljenje nisu nedirnute , naravno da antene stradaju. Na svim tim objektima odasiljaca i repetitora postoje i zamjenske antene , koje se brzo i sablonski lako montiraju(nema pipanja jel ovdje bolji SWR itd. to je sve napravljeno po principu, postavi, zavrni konektor i zaboravi)


P.S. Znam da je tema starija od 120 dana ali ostaje stalna, stalni izazov.

[yoki]

I od cele price i teoretisanja i dalje nema konkretnog odgovora(u tri recenice) kako se zastititi od udara groma.73

[YT1PRM]

posadite koprive okolo antena  znate ono narodno nece grom u koprive! ma nema zastite tu najbolje sve uzemiti metaslne stubove i nosace i sve da kad dodje do udara groma sve ode u zemlju ali uzemljenje i kablovi moraju biti dobri debeli da se ne sprze prilikom udara i prolAska struje u zemlju

u principu nema pravila oce li nece li udariti i kako se zastititi , neki kazu nista ne uzemljavati sve izolovati neki kazu da treba sve zazemiti , ja sam za ovo dobro sve zazemiti

[9a3hp]

Koja teorija, sve je jasno kada se pogleda ameterska brlj antena(bez uvrede)  i ista takva za profesionalu. 


evo pa pogledajte u čemu je štos
Jel sad jasnije o čemu se radi?   Dakle tanki vodiči i spojeni budi Bog  za profesionalu gdje ima redovno statike, ne dolaze u obzir ni pod tačku razno. Desno je  amaterska Jotica kako ja radim po profi standardima ali ipak nebi dugo preživjela na nekoj planini, na krovu kuće da, imam jednu koja je napravljena 1984  i radi i danas,
Ova "oklagija" lijevo je profi antena, unutra u anteni je prilagođenje sve pospajano galvanski u kratak spoj, to je za grom obična debela cijev uzemljena  na stub nosač.

Eto i bez teorije.   

[9a3hp]

Ili zašto baš u kratkom spoju galvanski a opet radi i gdje amateri rade gluposti kod antena.
No hard feeling






ajd sad koja će duže preživjeti statički elektricitet i kod koje će stanica brže izgoriti kod najmanjeg groma?
Još  kada vidite sliku na linku gore, sve je jasno.

[gane]

Извести правилну заштиту од грома је за неке амтере немогуће!Требало би око стуба извести уземљење постављено у трогао да би се изједначили потенцијали,затим унутар тог троугла а спојено за њега треба уземљити све каблове који иду према антенама и ротатору.Гром удара тамо где је добар дилекетрик,а диелектрик постоји ако антенски стуб није уземљен.Кад није узмљен почиње нагомилавање наелектрисања на стубу,и кад количина наелектрисања узрокује појаву напона пробоја за дате временске услове долази до пражњења-муње!Како оваква заштита није изводљива за сваки конкретан случај,остаје нам једнио да штету од могућег удара грома сведемо на минимум.
 Чим постане очигледно да се приближава непогода све каблове из уређаја треба искључити,то значи и каблове од слушалица,тастера,микрофона,итд...Антенски кабл искључити и најбоље би било да се његов крај постави унутар троугла уземљења али ако то није могуће обезбедити неки вид уземљења (који не сме бити кућно уземљење) иа уземљити конектор,али тако да буде удаљен од намештаја тепиха ,завеса и других предмета који су лако запаљиви!
  Ако сте на контест локацији,искључите и каблове од агрегата,и тад је најсигурније имато још један шатор за екипу али удаљен бар педесет метара од стуба.Почетак грмљавине у непосредној близини локације никако не треба чекати напољу,у случају удара грома смрт људи може да наступи и од разлике потенцијала-напонског корака!Дорбо је ако не и најбоље бити у возилу за време непогоде.Сви каблови,антенски,од агрегата итд,морају бити склоњени што даље од људи,возила,шатор,опрема мора бити удаљена од стуба најмање за висину стуба.У случају удара може се десити да стуб падне на шатор,возила или опрему.
   Стручњаци наводе да је код удара грома у стуб или антену са узмељивачем струја пражњења 20КА (кило ампера),и ова се вресноат сматра за струју која не може да направи озбиљну штету,али без уземљења струје су и 200КА,што је већ изузетно опасно по живот и здравље.
   Све у свему,аматер нема услова а често  ни новаца за правилну заштиту о дудара грома.Срећом и хвала Богу,није познато да смо подручје са екстремним пражњењима,иначе би скупље било уземљити антену или стуб,од најмодерније антене са ротатором!

[liferant]

na zaštitu od udara groma, kod nas se genralno, čak i medju profesionalcioma, obraćalo malo pažnje. šta više pravilnik (valjda još važi onaj iz 1980.) ne predviđa ništa drugo osim uzemljenja antene preko anteskog stuba.

Ali, kad se bolje razmisli, to nije neka zaštita: mnogi stubovi su farbani, a montažne galve nekih antena čak i plastificirane, što daje nikakva kontakt.

A onda su došli mobilni operateri, i doneli svoju praksu: na verhu stuba su gromobranski šiljci. Antene su retko kad najviša tačka sistema (koriste se paneli). Antene se montiraju pocinkovanim ovesnim priborom, na pocinkovane nosače.
sve što je montirano na stubu ide na uzemljivačku sabirnu ploču (komadeška bakra), a sve ploče se vezuju zajedničkim zemljospojnim užetom-Cu sajlom prečnika 20-30mm!

Pa sve to pod zemlju, kako su kolege objasnile u prethodnim postovima.
Ali to nije kraj; svaki kabel se uzemkljuje na 3 mesta( na vrhu, iza antene, pri dnu stuba, i pre ulaska u objekat) , minmalno, tzv. uzemljivačima kabla. Oguli se plašt sa koaxa, u dužini 20-30mm, i na to mesto posavi  ogrlica/šapa koja obuhvati kabel i dobro ga zadihtuje. na toj ogrlici je montiran komad izolovanog Cu-kabla , poprečnog preseka od cca 10-25mm2, ne duži od 60cm. Monteri "obožavaju" ove uzemljivače; zamislite 18 kablova prečnika 7/8, pa 3 uzemljivača na svakom !
Inače, za tanje kablove,. ovo se da i improvizovati: neka finija Cu-pletenica se na jednom kraju istanji, da se formira traka, to se namota oko plašta i sve zajedno dobro zaštiti samovulkanizirajućom trakom. nije lepo, ali radi.

Neki operateri uzemlljuju i konektore!

Isto važi i za kablove na linkovima, kao i za sve komandno komunikacione kablove.

Onda , unutar objekat, idu patrone prenaponske zaštite. Zbog visokih frekvencija, operateri koriste tzv. l/4 odvodnike, jer ti ne koriste patrone.

uzemljenje tih odvodnika je posebna priča: opet bakar i to mnogo.

Iz sopstvenog iskustva ( ko se jednom opeako, i uladno duva) svaki iole skulji uređaj treba štiti i na : kablu za dotur modulacije/komunikaciju, kao i na dovodu napajanja.

I to sve zajedno još nije nikakva garancija, jer treba sve to povezati na dobro uzemljenje, uz vođenje računa da se "djavo" nekad obiđe sve zaštite, i odradi podsao baš preko uzemljenja.

Koliko sam uspeo da naučim od onih kojima je zaštiita struka, a i iz svog iskustva, logika je sledeća: od DIREKTNOG udara groma u antenu uglavnom ne pomaže ništa (Osim Sv.Ilije i Božje volje) . Dakle , tu je sve lutrija, a najbolji slučaj je ako niko ne strada i ništa se ne zapali. Svojevremno sam video jednu Motorolu , kou je direktno udario grom, preko antene- antene nema, kabel se udebljao dvostruko, a izašao je  pravo kroz radio, tako što je probio rupu od 5 cm kroz liveno Al-kućište! 
Drugo, direktni udari su retki. Šta više, za radio-struku nije problem samog udara, jer to je , teoretski, tačkast kontakt, pa ako promaši, doboro je. Pravi problem su tzv. tranzijenti,. tj  elektromagnetno polje ogromne energije (tačnije jako visokog napona)  koje se stvara kad god udari grom! A antene, kablovi, naročito  vazdušni elektro-vodovi su bogomdani hvatači te vrste "talasa".  I zato su svi napori u cilju zaštite, usmereni u tom pravcu! nema tačan podatak, ali verujem da na jednu havariju od direktnog udara, dođe bar 100 ako ne i više havarija, izazvanih tranzijentima.
Njih karakteriše vrlo visok napon (reda kV), i veoma kratko trajanje  ( reda ns!).
Stradali uređaji obično ne pokazuju nikakve znake izlaganja visokom naponu (nema ničeg sagorelog, ništa ne smrdi) ali je obično sve na liniji udara "satrto". iz mog iskustva, moram opriznati da sam najmnaje šteta imao na RF-u, jer smo tu uvek radili dobre zaštite. Ali su zato razni signalni vodovi, telefonske parice, a naročito napajanja, bili  mesto prodora.
za sve koje zanima zaštita, srećna okolnost je da se sav potreban materijal može nabaviti od nas.

Pozz

[gane]

Напротив,прави,директни удари нису реткост!Чак,добро опремљени стубови имају бројаче удара грома,прави их нека француска фирма.Суштина код мобилних оператера рецимо,мада важи за све микроталасне опсеге,суштина је да су антене комплетне уземљене.Нема врућих и хладних крајева барем врућих за једносмерну струју,или су занемарљиво мали-кратки,па мало се енергије и индукује у њима,и лако ју је смирити.Има специјалних случајева који су изузетак од правила,ако гром удари тако да подесно осветли параболу,дешава се да се истопи илуминатор,колега ми је рекао да му се то дешава...Што се проводности стуба тиче,на њу се не рачуна уопште,већ се полаже-поставља бакарна плетеница,чији отпор мора бити много пута мањи од омског отпора оплета каблова и/или самих каблова,тада се сматра да је у реду,али то треба пројектантима.Свакако да сто постототне заштите нема,зна гром да обиђе чак и громобране са радио активним изотопима,још је то све непредвидиво и још се мало зна,осим-можда ће се неки изненадити-кад неби било громова и муња генерално,живот на планети би брзо нестао!

[9a3hp]

Pa u svoj muci zastita skoro 100% je moguca u amaterskoj izradi. Naime trebaju dvije metalne kutije kao za razvodne ormane u obje se stave zenski konektori. Kutije se montiraju jedna vani a jedna unutra. Konektori se spoje dva i dva i obje kutije  spoje trakom 100mm2 standardnom i napravi dobro uzemljenje. Svi kablovi sa antena zavrsavaju u onoj vanjskoj kutiji a stanice se kopcaju tanjim kablovima na konektore u unutrasnjoj kutiji. Kad treba odspojiti kablove odspajaju se u nutarnjoj kutiji  kablovi izvade iz kutije i kutija zatvori i eto Faradejev kavez.
Ta zastita radi samo uz ljudsku aktivnost. Pravilo kabl ne kroz kucu voditi.
Vidio sam pametnjakovice da stave kraj kabla u veliku staklenku sto je glupost jer grom moze lako rastaliti staklo a letece kapljice stakla em peku em lako zapale kojesta u kuci.
Ta metoda sa kutijama djeluje kao i bacanje kabla kroz prozor ali je urednija.
Podrazumjeva se gromobranska instalacija na kuci.