Štampaj

[ggoorraannbgd]

Pozdrav svima
zamima me sledeće: Gde je najveći izvor zračenja kod štap antene (i naravno prijem), da li je to na vrhu ili celom dužinom antene? Konkretno u pitanju je antena Hoxin 2000 za 2m.

[9a3hp]

Cjela antena zraci prakticno kruzno. Taj dio price je jednostavan.
Dijagram zracenja kod
vertikalki je nesto drugo i pokazuje koliko antena zraci dakle i prima signal od horizonta 0 stepeni do skroz iznad antene 90 stepeni. Kod vertikalki je cilj da antena zraci sto nize i usko prema horizontu.
1/4 lambda recimo zraci previsoko od horizonta , vertikalni dipol zraci skoro prema horizontu ali presiroko. 5/8 lambda ima najbolji diagram zracenja nisko prema horizontu i jako usko sto je dobro. Doduse zraci i nesto prema gore ali slabije pa se taj gubitak moze zanemariti.
Preko 5/8 lamda su slozene antene(izgledaju kao jedna ali elektricki su to vise antena jedna iznad druge).
Slozenije antene kao ona koju pitas ima po cijeloj visini zracece dionice 1/2 ili 5/8 lambda. Pa to dodje vise antena jedna iznad druge koje zrace istom snagom i istom fazom(ako bi se razlikovale u fazi medjusobno bi jedna drugu ponistavale, slabile i prijem i predaju).
Raspored struja i napona je nesto sasvim drugo.
Tu je pravilo da su struja i napon obrnuto proporcionalni. Dakle sto jaca struja to slabiji napon i obratno pa nepostoji "vazniji dio antene" koji vise zraci. 
Ukratko okolo provodnika kroz koji tece struja stvara se magnetno i elektricno polje. Ako se ta struja mjenja mjenjaju se i elektricno i magnetno polje pa se kroz prostor siri elektromagnetni talas.
U prijemu je obrnuto , elektromagnetni talas indukuje u provodniku visokofrekventnu elektricnu struju. 
Dakle nemas dio antene koji bolje a koji slabije zraci.
Ama bas svaki dio je bitan.   

[ggoorraannbgd]

Uh odgovor je bio vrlo profesionalan i dobio sam više informacija nego što sam pitao. U svakom slučaju hvala najlepše.
Ali, ovaj odgovor mi je pokrenuo još jednu nedoumicu a to je sledeće: Ako bi koristio štap antenu (nije bitno koja štap antena) za kratke talase i sa pretpostavkom da ta antena prvo stoji vertikalno i da zrači po horizontali usko ili široko nije bitno sada. Ako bi ja tu antenu nagnuo pod nekim uglom u odnosu na površinu zemlje, da li bih dobio povoljno zračenje pod nekim uglom, predpostavljam da bi u tom slučaju položaj antene određivao i ugao pa bih ja recimo horizontalnim okretanjem dobijao te pravac zračenja. Ili je za kratke talase ipak najbolje da štap antene stoje vertikalno?

I još jedno pitanje imam vojnu antenu AT26 ali postolje koje imam nije odgovarajuće. Širi su namotaji nego namotaji na prvom segmentu tako da ne mogu da zavijem na to postolje. Treba da napravim odgovarajući nastavak ili celo novo ležište. Zanima me od kog je materijala to ležište jer sam ispitivao sa magnetom i nije metal, ali šta je šta mogu da koristim za vezu voda tj kabla sa antenom? I na tu antenu ću povezati vrući kraj koaksialnog kbla. Gde da povežem širm od koaksialca da dobijem ravnotežu? Ta antena bi trebala da stoji na terasi i imam samo metalnu ogradu ili nešto da napravim...

Unapred hvala svima koji daju neki odgovor.

73

 

[9a3hp]

Naginjanje antene koriste u mobilnoj telefoniji, takozvani tilt. Iz razloga da snop srusi dolje da nebi bilo rupa u pokrivanju signalom da se ogranici radio horizont, prakticki domet. Tamo su panel antene, dakle nije jednostavni stap i antene su relativno visoko od povrsine zemlje jer je talasna duzina jako mala. Na 2m opsegu to jos donekle upali , znam da sam tako sa antenom na rucnoj stanici se dovijao da okinem repetitor. Dipol vertikalni bi mogao tiltovati ali gp antenu ne. Uzmi olovku i ogledalo, metni na stol i postavi vertikalno olovku na to ogledalo. Vidi se slika olovke u ogledalu to jest zamisljena polovica dipola , kad olovku nagnes dipol se iskrivi  iskrivio bi se dijagram zracenja, promjenila impedansa. A i rezonancija bi se spustila. Ovo zadnje zbog kapacitivnog efekta prema povrsini zemlje.
Na kratkom talasu vertikalke su krace od 1/4 lambda pa se ponasaju kao kapacitet.  A to trazi zavojnicu ispod baze antene da ponisti kapacitet da dobijes rezonanciju. Trebat ces minimum zavojnicu sa izvodima da se induktivnost moze mjenjati , dobro bi bilo i kondenzator  da preciznije to sve podesis. Donji kraj zavojnice ide na masu koaksa a gornji na kontakt na baznom izolatoru. Na donji dio zavojnice idu i radiali.   Na izvod zavojnice ide i vruci vod koaksijalnog kabela(imam sliku kako je covjek napravio zavojnicu). Onaj promjenjljivi kondenzator spominjem sa razlogom , stap kraci od 1/4 lambda kao kapacitet i zavojnica pri odredjenom induktivitetu uci ce u rezonanciju ali daleko od 50oma a to garantira visok swr. Sto veca razlika to swr veci a pazi rezonantno.
To sto navoj u nosacu nije isti kao i prvi segment nije problem.  Odi da ti netko istokari komad koji ces uvrnuti u bazu a na istom  komadu odozgo ubusi rupu za antenu. Naravno treba narezati navoj kakav treba za bazu i urezati  navoj  gore u koji ce ici prvi segment.
Jednom metalcu to je prosto za napraviti. Zanima te hoce li taj dodatak poremetiti duzinu antene. Nece jer je to jako malo na ukupnoj duzini.
Eto i zavojnice sa izvodima. Moras nadoknaditi prekratku antenu do rezonancije  to je zakon u antenskoj tehnici to radis zavojnicom, engleski load coil. I/ili kapacitivnim opterecenjem na vrhu. A moze i kombinacija. Zapamti da je kod nosaca najaca struja pa tako i kroz zavojnicu.

[gane]

Пет осминка нема најповољнији дијаграм...али то није тема,мада можемо да отворимо...Завојница на дну антене је најгоре могуће решење...А као одговор-питање је сувише оскудно,не знам шта је навело на овакву формулацију,вероватно постоје разлози...На ово питање одговор је да нема одговора,бар не тачног све док се незнају детаљи,где стоји антена,шта је против тег итд...Вертикалка зрачи у круг,а под којим углом зависи од дужине и још којечега на месту постављања антене,и то само ако се налази у слободном простору,ако је окружена зградама или другим металним конструкцијама,онда нема правила где зрачи и колико зрачи...Има пословица да је "...и најбоља антена у подруму само гомила метала,ништа више"...

[9a3hp]

Pa to jest bilo u idealnim uslovima koji su u praksi retko moguci.

Na jednom web sajtu sam objasnjvao rad kt antene i naveo da utjece i visina od povrsine zemlje a ta povrsina zemlje je gromobransko uzemljenje okolnih zgrada, komsijima ograda pa je visina antene, fizicka skoro uvjek razlicita od elektricne visine.
Svi pocinjemo od idealnih uslova koji nisu pravilo nego izuzetak pa onda nastaju sumnje a zasto nece?
Slican citat je kod Rothamela, ali tamo kaze pozlacena yagi antena u rudniku 200m ispod zemlje je samo hrpa metala.
Za profesionalu se rade detaljna mjerenja gdje i kakvu antenu postaviti.
Amateri to niti mogu niti imaju cime.
Pa idu po metodi stapa i kanapa.

[ggoorraannbgd]

Još jednom UH
sve je ovo lepo znati i upotpuniti znanje. Ali hajde da se vratimo na moje pitanje koje je vrlo praktično
Dakle imam postolje koje je na slici sa ovim vrhom gore. Taj vrh treba nekim nastavkom da prespojim sa prvim segmentom štap antene koja je znatno uža. Nije problem ni metalostrugar ni mašinska radionica problem je koji je to materijal? Približavao sam magnet i utvrdio da nije metal. Od čega da napravim nastavak a da ne izgubim na karaketistikama?

Okruženje u kom će ova antena raditi jeste gusto naseljen kraj sa visokim zgradama. Ali ta antena će imati pogled bez prepreka po horizontali prema severu severo-zapadu i deo prema istoku. Imam metalnu ogradu terase i debele betonske zidove. Kada rešim problem nastavka ja tu antenu postavljam i sledeće pitanje je: vrući kraj koaksialca povezujem sa antenom (ima jedan štaf za pričvršćenje) a gde da povežem širm koaksialca? Negde na nekom sajtu sam pročitao da te vojne antene tim hladnim krajem idu na šasiju vozila na kojem se antena nalazi. U moj slučaju dolazi u obzir i zavojnice i kondezatori, ne bežim od toga, ali mi treba detaljno upustvo. Ovo mi je sporedna delatnost tj hobi Imajte razumevanja.
73

[9a3hp]

Jeste sasija vozila se u vojnim antenama koristila kao protiv teg to jest masa. To je na kt premala masa i nejednako rasporedjena, ali vojska kao sto rece Gane to je ionako koristila za kraci domet pa im svejedno.

Materijal nosaca je retko kad celik. Onaj materijal skroz dole koji se srafi na sasiju vozila. Uglavnom je legura aluminijuma(obicno za nesto manje antene)
ili mesing. Oba materijala vode struju. Razlikuju se po tezini ali da bas vidis skini zastitnu farbu na jednom mestu. Materijal iznad mora da bude izolator a na vrh izolatora je ubacena metalna cahura u koju se antena srafi. Ta cahura je provodnikom spojena sa provodnikom skroz dole ispod nosaca. To mozes da napipas univerzalnim instrumentom. Nastavak je lako napraviti  , odnesi majstoru prvi segment i nosac da izmeri precnik jednog i drugog kao i da cesljom izmeri kakav je korak navoja u nosacu i na prvom segmentu. To mora znati da moze na meru istokariti nastavak da bi narezao navoj i s druge strane urezao navoj.
Cela konstrukcija treba radijale. Na posebnoj temi cu objasniti da uzemljenje i  vestacko uzemljenje - radijali nisu kod vertikalki isto.  Radijala treba sto vise. Vecini amatera tesko dostizno. Kad resis mehaniku onda mozes dalje.
Blizina armiranog betona ce svasta nesto da poremeti, to je sigurno.
Navedenu antenu nepoznam  pa neznam za sta je radjena.   Da nerazvlacimo temu, mozda vecinu to neinteresuje pa da nastavimo privatnim porukama.

[gane]

Без много филозофије...ако већ мораш да импровизујеш антену која је нерезонантне дужине и немаш места за против тег,онда најбоље постави антену на "врх"паралелног осцилаторног кола.Значи завојница и кондезатор-променљиви,са добрио размаком између плоча-на један крај завпјнице прикључи антену саму,а на други крај завојнице прикључу оплет од коаксијалца,пусти и још неку "жицу" око антене у подножју саме антене,а,извод за врући крај тражи експериментом.Нормално тражи навој за прикључење врућег краја кад је коло у резонанси,и то ради!Изненађујеће добро и боље од сваког куплера,проверено и код професионалаца и код аматера.Што се тиче вештачког уземљења његова је намена да пре свега реши проблеме са ВФ око станице и свега што је на њу прикључено и ако је добро изведено,може да се ради са било којом антеном а да нема проблема са ВФ-ом...Ако осетиш пецкање код додира уређаја кад је на предаји-то је сигуран знак да треба вештачко узмељење и са тим се не треба играти.Данашњи уређаји су пуни логичких кола а сва кола топа процесор или ЕЕПРОМ уопште нису имуна на ВФ а кад и ако страдају-извор су трошка и главобоље власнику.

[9a3hp]

Hvala na objasnjenju Gane, takvo resenje imas na anteni milicijskog uredjaja SUTLA 2, isto sve spojeno, izvod za napajane paralelno oscilatorno kolo, pa smo original antenu prekratku na 145MHz  vrlo brzo podesavali sa trimer kondenzatorom u samoj anteni.
Naravno i amateri to kopiraju za kratkotalasne vertikalke.
Eto da se covek nepati.

[ggoorraannbgd]

Gospodo pažljivo sam proučavao sve što ste pisali ali sam u međuvremenu dobio originalno ležište za ovu antenu (AT26) i evo slika.
Povezao sam antenu i ništa nisam mogao da primim. Paralelno sa ovom antenom sam na drugom uređaju dipolom našao stanicu koja nije bila jaka ali se primala (odprilike SSB 37) i pokušao sa ovom antenom ali ništa.
Da li je potreban protiv teg ovde s obzirom da ima zavojnicu i kako to da izvedem? Kabl koji vodi od uređaja do antene je ispravan, proveravao sam unimerom otpornost. Pokušao sam da proverim otpornost svakog segmenta antene dodirivajući vrh i dno na koje se navrće drugi segment antene (ima ih 6) ali kao da su sve u prekidu tj ne pokazuje 0 tj ništa. Pošto su sve isto prestao sam da sumnjam. Pogledao kroz njih, bušne su nemaju provodnik u sebi samo navojnike na početku i kraju. Vidi se da su fabrički takve (možda ja i ne znam kako izgleda fabričko stanje, možda zaista i ne trebaju da imaju nikakvu otpornost niti da budu u kratkoj vezi??). Kada sam unimerom probao otpornost na ulazu u ovu bazu antene, dodirnuo unutrašnji deo konektora i spoljni na koji se navrće muški konektor sa kabla, unimer mi je pokazivao minimalnu otpornost s tim sa nije mogao da se smiri, stalno se menjao u malim koracima.
Da li je ovo sve u redu a ako nije šta da uradim i šta da proverim? Merio digitalnim unimerom, isprobavao na 3,5 MHZ i 7 MHZ. Inače antena je namenjena za 2-12 MHZ.

[ggoorraannbgd]

Da dodam da ovako izgledaju segmenti antene AT26 i baza antene gde se kači kabl koji ide od uređaja.

[gane]

Уместо те антене стави провизорно метар жице па види да ли нешто може да се чује а требало би.Ту антену конкретно нисам имао у рукама,али,могуће је да су од неке пластике или смоле елементи а да је унутра неки проводник,унутар те смоле.И наравно,пошто се ништа не мери значи у прекиду је!Ја сам тако купио вертикалку АТ-5 од нашег познатог трговца,антена је "...у фулу брате све ради,десет језика говори једанаести замуцкује...",кад-исто као и у твом случају-два елемента у прекиду.Ја сам избоксовао два која нису у прекиду али је било на мишиће и расправу.Ту једино да некако око елемената или уз њих поставиш неку жицу која ће бити антена а да је штап само носи,друге помоћи нажалост нема,или је бар ја не знам.Топла препорука свима који купују вертикалке тако,ом метар у шаке,и пре него што платиш-мери!Јефтиније је у старту.Иначе оно "све као ново,у фулу итд...",вероватно је многима већ пун кофер таквих реклама,испада-дај паре па после коме штета томе и срамота,и труд и рад-а све узалуд!Поздрав...

[9a3hp]

To da na fiberglasu nastrada metalizacija nista cudno uzmi vitroplast pa ga motaj amo tamo i bakar ce da pukne kad tad. Moze da bude sloj bakra i iznutra i vani pa spojeno kao kondenzator. Kako god stap od plastike moze da posluzi kao nosac zice naravno spolja zbog metalizacije.
Kad vidim sta ameri rade sa AT15 srafe elemente dok se nepocne opasno savijati. Kad se ima malo se ceni. Kad se nema skupo kao suvo zlato.

[ggoorraannbgd]

Ok rešenje za antenu je tu. U međuvremenu sam otkrio još jedan problem i mislim veći a to je baza na koju se postavlja antena (jer na tu bazu mogu da stavim drugu antenu ili običnu žicu kao što sam i dobio predlog). Ona definitivno pravi problem. Povezao sam žicu kao što je Gane napisao, odprilike 2m i na 14 MHZ jurio bilo šta da čujem. Ništa. Sa drugim uređajem i dipolom sam proveravao   šta sve ima na bandu. I tako sam otkrio i ovaj problem. Šta bi tu mogao da bude problem? Otpornosti su kao što sam opisao u ranijem postu a najveći problem mislim da je veza između vrućeg kraja koaksialca i širma. Ta otpornost mi je 0,3 oma. Ali gde tu probija zavojnica? Sutra ću pokušati da rasturim tu bazu pa da vidim ali mi svaki savet dobro dođe.