> Pretpostavljam da je to bila samo radiotelegrafska stanica?Sve te stanice su mogle da rade Morzeovom azbukom, fonijom i kao primarni nacin rada RTTY (radio-teleprinter). Neke stanice su radile i Hellschreiber (i Tanjug je jedno vreme imao Hellschreiber uredjaje) a kasnije FAX modom. Ipak, osnova (kao medjunarodni standard) je bila RTTY i to 50Bd. Sto se tice ove lokacije, dugo posto je prestala da bude aktivna, uredjaji su bili u objektu, potpuno funkcionalni, samo iskljuceni. Konacno su rashodovani i uklonjeni 80-tih godina. To su bili Simensovi uredjaji (cevna tehnika), izuzetno kvalitetno i pedantno uradjeni. Omogucavali su diverziti prijem, pa je prijem bio znatno poboljsan, sa prakticno eliminisanim problemima vezanim za prostiranje talasa i osetljivost RTTY na smetnje.
> ...na frekvencijama duboko ispod 1MHz...Ne, radilo se na kratkim talasima. Pretpostavljam da te je velicina antenskog polja navela na taj zakljucak
Tanjug je, kao i sve druge agencije, imao vise dodeljenih frekvencija na kojima je emitovao svoje izvestaje. Na primer, jedna od frekvencija je bila 5240 kHz i na njoj su izvestaji emitovani RTTY brzinom 50 Bd, na engleskom jeziku (medjunarodni standard, izvestaji namenjeni inostranim agencijama i medijima). Za domace medije emitovali su na srpskom jeziku RTTY 75 Bd, ako se dobro secam na oko 5118 kHz (ovo pisem po secanju, a davno je bilo, morao bih da proverim).
Izabrane romb antene spadaju u grupu aperiodicnih antena cije su fizicke dimenzije vece od talasne duzine (posmatra se u odnosu na najnizu upotrebljenu frekvenciju). Uobicajene romb antene su imale stranice dimenzija reda velicine oko 100m, a postavljale su se na visini 20-40m. Napajana je bila otvorenim vodom impedanse 600 oma (najcesce), u jednom ostrom uglu romba, a na drugoj strani je bilo neinduktivno opterecenje iste otpornisti (tacnije malo vece od toga). Takva romb antena ima usmereno zracenje, pa su zbog toga postavljali najmanje dve romb antene pod 90 stepeni (a negde i vise). Da bi se smanjio medjusobni uticaj tih antena, morale su da budu na odredjenom minimalnom rastojanju. Eto, sve to zajedno zahteva poprilican prostor. Ova lokacija nije slucajno izabrana. U to vreme tu su bile samo njive, nije bilo objekata, a zemljiste ima dobru provodnost zbog sastava i velike vlaznosti (tu su Dunav, Dunavac, Sibnica, Sebes, Kalovita, mocvarno tlo sa strane prema Dunavu, kao i brojne manje i vece bare, kao na primer Reva a u krajnjem i Veliko blato gde se nalazi ribnjak).
> Interesantno, u svakom slučaju.Jeste, deo istorije, samo se lako zaboravlja...
Pozdrav, Brana
