Napredna pretraga  

Vesti:

Autor Tema: Izvor napona za vojni prijemnik  (Pročitano 19933 puta)

Keka

  • Gost
Izvor napona za vojni prijemnik
« poslato: 24.11.2012. 14:26 »

Na pocetku pozdravljam sve koji se nalaze na ovom forumu.Da se predstavim:zovem se Ivanka,a zovu me Keka i imam 16 godina.Volim elektroniku i mogu da kazem da mi je to hobi.A sada pitanje:
Dobila sam od druga vojni radio za koji mi kaze da je ispravan,ali nezna da ga ukljuci.To je radio o kome sam nasla ovu temu:
http://www.radista.info/contact/forum/index.php?topic=143.0
Radio nema ispravljac,a ja ne umem da ga napravim prema njegovoj semi koju sam nasla na ovom sajtu.
Da li neko moze da mi nacrta semu za ispravljac,sa podatcima za transformator,prema kojima ce mi ga namotati u jednom servisu?Plocicu i lemljenje cu sama.Samo mi treba tacna sema,sa koje cu to da napravim.
I jos jedno pitanjce:kakav zvucnik da mu prikljucim i gde?Moze li iz starog EI Nis radija (lampas) Melodija?
Izvinite ako vam oduzimam vreme,i...HVALA!!!
Sačuvana

BPD

  • Administrator
  • 4
  • *****
  • Poruke: 61
    • Imejl
Odg: Izvor napona za vojni prijemnik
« Odgovor #1 poslato: 25.11.2012. 16:40 »

Zdravo Keko,

dobrodošla na sajt Radista. Prijatno je iznenađenje da se mlada devojka bavi ovim hobijem.

Da li sam te dobro razumeo da si dobila prijemnik radio-stanice AN/GRC-9? Ako ti treba napajanje za kompletan primopredajnik, onda je to malo ozbiljnije pitanje i ne savetujem ti da to sama praviš, jer je ocigledno da nemaš mnogo iskustva sa cevnom tehnikom. Naponi su u tom slučaju opasni po život pa bi morala da potražiš pomoć od nekog iskusnijeg a ne da sama praviš ispravljač za primopredajnik.

Napajanje po originalnoj šemi ne možeš da napraviš jer je to napajanje tipa motor-generator. Elektromotor koji se napaja sa 6V, 12V ili 24V pokreće generator, koji daje sve potrebne napone.

Ako, međutim, hoćeš da napraviš napajanje samo za prijemni deo, onda je sve dosta lakše. Naravno, i dalje moraš da budeš oprezna sa mrežnim naponom 220V koji je opasan po život. Za napajanje prijemnika bi mogla da iskoristiš mrežni trafo iz starog radio-prijemnika. Pošto vidim da imaš nekoga ko može da ti mota transformator, on može lako da odmota deo sekundarnog namotaja sa tog trafoa i smanji napon na potrebnu meru.

Za napajanje prijemnika su ti potrebna dva napona. Jedan je anodni (105V, a potrošnja je 20mA) i drugi je za grejanje cevi. Pošto su to cevi sa direktnim grejanjem, napon je 1.4V (potrošnja do 500mA). Naglašavam da su ovo cevi sa direktnim grejanjem, pa napon grejanja mora da bude jednosmeran i dobro filtriran. Dakle, potreban ti je
ispravljač koji će da obezbedi 105V/20mA i 1.4V/500mA.

Anodni napon nije mnogo kritičan i prijemnik će lepo da radi sa naponom u rasponu od oko 80V do oko 120V. Međutim, potrebno je da obratiš pažnju na napon grejanja, koji ne sme mnogo da se povisi. Ako napon grejanja poraste, vlakna za grejanje će da pregore i time ce uništiti elektronske cevi (slično kao kod običnih sijalica).

Za anodni napon nije potrebno ništa posebno: grec za ispravljanje, elektoriliti za filtriranje. Za napon grejanja se, pored greca i elektrolita, upotrebljava neki solidan stabilizator napona, najčešće LM-317. Njemu je potrebno obezbediti hlađenje.

Dalje, antena za ovaj prijemnik se priključuje na isti konektor na koji dovodis napajanje, ali o tome kasnije.

Treće, pitala si za zvučnik. Velika većina vojnih uređaja je predviđena da radi sa slušalicama, pa imaju malu snagu na audio izlazu. Stariji uredjaji (a takvi su svi cevni) su predviđeni za rad sa slušalicama visoke impedanse (stare naglavne slušalice), oko 4000 oma. Ovaj prijemnik unutra ima jedan preklopnik kojim možeš da izabereš impedansu 4000 oma ili 250 oma.

Postoji zvučnik za AN/GRC-9 koji je prilagođen za rad sa ovim prijemnikom. Zvučnik iz klasičnog radio-aparata po pravilu ne može direktno da se priključi jer obično oni imaju impedansu 4 do 8 oma. Neki jako stari radio i TV aparati su imali zvučnike visoke impedanse, ali su oni sada retkost. Zvučnik koji pominješ bi mogla da priključiš ako iz tog starog radio-aparata uzmeš i "izlazni" trafo, koji upravo prilagođava visoku impedansu prijemnika na nisku impedansu zvučnika.

Zvučnik ZV-2, koji se koristi uz mnoge naše vojne uređaje, ima impedansu oko 250 oma i on bi mogao direktno da se koristi, ako prijemnik podesiš preklopnikom na tu impedansu. Inače slušalice ili zvučnik priključuješ na priljučak PHONES (ako je originalna američka verzija uređaja) odnosno SLUŠALICE ako je naša, remontovana verzija.

Da ne dužim pisanje, prvo mi potvrdi da li se radi o prijemniku (i samo o prijemniku) radio-stanice AN/GRC-9?

Pozdrav, Brana
Sačuvana

Keka

  • Gost
Odg: Izvor napona za vojni prijemnik
« Odgovor #2 poslato: 25.11.2012. 17:20 »

Brana,hvala na dobrodoslici i svemu ostalom!
I sama imam problema da objasnim prijateljima,jos vise drugaricama, kako me zanimaju stvari iz oblasti elektronike,i to one starije od mene!  :D
 Ali ne odustajem,mada ponekad ima i negativnih komentara na moj racun.
A sto se tice radiouredjaja...To je samo donji deo iz kompleta sa slike,samo prijemnik koji napred ima plocicu gde pise "radioprijemnik",ima i "RT-77/GRC9" i neki broj,ali se lose vidi...
Brana,jos jednom hvala,cekam nastavak...

Da vas pitam,moze li napon za anodu da se "napravi" ovako?Ovo sam slicno videla za punjenje ruske b.lampe?
link:
http://imageshack.us/photo/my-images/26/mozeliovako.gif
Crtala sam misem,nadam se da se vidi sta sam htela  :)
A za zvuk,moze li da se ukljuci negde pojacavac sa TDA2002,to sam napravila i radi!!!
Dok cekam vas odgovor,ja samo postavljam pitanja! :D

« Poslednja izmena: 25.11.2012. 18:54 od strane Keka »
Sačuvana

BPD

  • Administrator
  • 4
  • *****
  • Poruke: 61
    • Imejl
Odg: Izvor napona za vojni prijemnik
« Odgovor #3 poslato: 26.11.2012. 00:29 »

Pošto smo razjasnili da je stvarno u pitanju prijemnik iz AN/GRC-9, važi sve što sam već napisao,  pa idemo dalje.

> ...moze li napon za anodu da se "napravi" ovako?...
Ne, ni slučajno. Pošto se ne koristi transformator, uređaj nije galvanski odvojen od mrežnog napona, što je opasno po život. Ovakvi ispravljači se koriste u jeftinim uređajima sa ugrađenom baterijom, za punjenje baterije (gomila raznih baterijskih lampi, naročito kineskih, koje imaju punjivu bateriju i u koje se direktno uključuje kabl 220V).  Takve baterije su dobro izolovane u plastičnim kućištima pa nemaš direktan dodir sa naponom. Ovde, kada se utikač uključi tako da je faza na donjem kraju na tvojoj šemi, onda se faza preko jedne diode greca dovodi direktno na minus pol, odnosno masu uredjaja.

> ...A za zvuk,moze li da se ukljuci negde pojacavac sa TDA2002...
Naravno da može. Ulaz pojačavača priključi na konektor za slušalice na prijemniku.

Da se vratim ispravljaču. Evo ti jedna maksimalno pojednostavljena šema. Možeš da iskoristiš transformator iz starog radio-aparata. Oni koje si pominjala da mogu da ti namotaju trafo, treba samo da odmotaju jedan sekundar (onaj koji daje 250V). Treba da ostave toliko namotaja da se dobije 80V-90V (na šemi je to namotaj N2). Ne treba ti više,  uz dobre elektorite dobićeš odgovarajući napon. Osim toga, ne zaboravi da uređaj lepo radi i sa dosta nižim anodnim naponom. Na primer, originalna baterija je BA-48 (odnosno naša verzija BAJ-48) koja ima 90V za anodni napon.

Elektroliti C1 i C2 (naveo sam vrednosti 470 uF, ali nije kritično), treba da budu za odgovarajući radni napon (recimo 200V). Otpornik R1 takođe nije kritičan, ovo je orijentaciona vrednost, a zavisiće od napona koji imaš na namotaju N2 i od potrebnog napona na izlazu. Snaga treba da mu bude bar 5W (to su oni keramički otpornici).

Za dobijanje napona grejanja iskoristi postojeći napon 6.3V (na šemi označen sa N3). Ako trafo ima i napon 4V (za neke još starije aparate) onda možeš da iskoristiš taj napon, manje će se grejati LM-317.

Integralac LM-317 obavezno hladi (najbolje je da ga preko liskuna pričvrstiš na metalnu kutiju u koju ugrađuješ ispravljač. Kondenzator C3 (naveo sam 2200uF) treba da ima što veću vrednost. Ništa ne smeta ni 10.000uF ili više, samo će biti bolje filtriranje.

Osigurač na izlazu je mali stakleni, brzi (tip F). Neki za svaki slučaj stavljaju tri redno vezane diode 1N5400 između priključnice V1 i mase. One su neka vrsta osiguranja, ako slučajno dođe do kvara pa se na izlazu inegralca pojavi previsog napon. Tada ove diode (praktično spojene paralelno sa vlaknima za grejanje cevi u prijemniku) provedu i naprave kratak spoj, pa se osigurač istopi. To je zgodno jer su cevi osetljive na ovakav prenapon i lako mogu da stradaju, a rezervne se sada teško nabavljaju.

Da ne bude zabune, sa ovakvim spojem LM-317 imaćeš na izlazu 1.25V a ne nominalnih 1.4V. To ništa ne smeta, cevi "lakše dišu" a šema je jednostavnija (nema dodatnih otpornika, trimera, zaštitnih dioda i kondenzatora).

Za povezivanje imaš raspored izvoda na velikom konektoru sa zadnje strane.

Izvod 5 je masa. Na izvode 3 i 4 (spoj ih zajedno) dovodiš anodni napon (sa priključka V2 na šemi). Na izvod 6 dovodiš napon grejanja koji je ovde 1.25V (na šemi V1).

Izvodi 8 i 9 su za spajanje antene. Ako koristiš koaksijalni kabl, štap antenu ili jednu žicu za prijem, tada jedan od ova dva izvoda spajaš na masu (recimo 8 ) a na drugi (9) spajaš antenu (tj. vrući kraj koaksa).

Na slici 1 se vidi pozicija konektora na zadnjoj strani prijemnika, a takođe i preklopnika za izbor impedanse slušalica (250 ili 4000 oma).

Slike 2 i 3 prikazuju jedno rešenje iz "domaće radinosti" sa ispravljačem po prikazanoj šemi. Na slici 4 se vidi taj prijemnik sa zvučnikom ZV2 (prijemnik podešen na 250 oma) i ispravljačem.

Pozdrav, Brana
« Poslednja izmena: 26.11.2012. 00:32 od strane BPD »
Sačuvana

Keka

  • Gost
Odg: Izvor napona za vojni prijemnik
« Odgovor #4 poslato: 26.11.2012. 15:31 »

Brana,hvala na svemu!Moram jos nesto da pitam,da ne bih nesto lose uradila:Transformator je u onom radiju izgoreo,tako da ne mogu njega da koristim.napravice mi drugi.Btw,interesuje me da nije napon na transformatoru od 80V veliki,jer kad "prodje" kroz grecov most,mnozim sa koren iz 2,a to je 113,13V?A posto ima otpornik u toj liniji,da li smem da na kraju izmedju + i - stavim zener diodu (iz televizora) za 105V,iste je velicine kao dioda 1N5407 ?
Imam LM317K,na aluminijumskom rebrastom hladnjaku.Da li je isto kao LM317?Mislim da jeste ali bolje da pitam...
Jesam li dobro izracunala transformator:
-ulazni napon 220V
-debljina zice 0,11mm
-broj namotaja 4647
-potrebna povrsina preseka "jezgra" 2,37cm kvadratnih
- snaga 4,2 vata

-napon za anodu 80V
-struja 20 mA
-debljina zice 0,11mm
-broj namotaja 1691

-napon za grejanje 4V
-struja 0,5A
-debljina zice 0,57mm
-broj namotaja 84
Da li se isto racuna kada su ulazni i izlazni namotaji jedan preko drugog i jedan pored drugog?
Ako nemate vremena da proverite moju "matematiku",samo da u servisu kazem koji naponi i koje struje mi trebaju?
Brana,znam da ovde nije "mala skola elektronike",i obecavam da vam vise necu oduzimati vreme za pocetnicke stvari.Objasnili ste mi sve ,samo jos odgovor na ovaj post,i pocinjem da pravim ispravljac.Plocicu cu pokusati da nacrtam u programu ExpresPCB,pa onda radi pegla!Ako sve proradi,slikacu kad bude gotovo,pa cu da "zalepim" ovde,da vidite da niste uzalud potrosili vreme na mene.  :-*
Zaista je lepo kada neko ima vremena i volje da pokaze i nauci necemu novom osobe koje zele da uce...
« Poslednja izmena: 26.11.2012. 15:44 od strane Keka »
Sačuvana

BPD

  • Administrator
  • 4
  • *****
  • Poruke: 61
    • Imejl
Odg: Izvor napona za vojni prijemnik
« Odgovor #5 poslato: 27.11.2012. 01:14 »

> ...interesuje me da nije napon na transformatoru od 80V veliki,jer kad "prodje" kroz grecov most, mnozim sa
> koren iz 2,a to je 113,13V?

Dobro ti je pitanje, drago mi je što razmisljaš :) Međutim, nije to mnogo. Prosto, samo u praznom hodu (kada nemaš nikakvo opterećenje na ispravljaču) možeš da računaš na taj napon (naizmenični napon puta koren iz dva). Čim opteretiš ispravljač, taj napon će biti manji... Drugo, u filteru imaš otpornik R1 kroz koji protiče struja, koja time stvara pad napona na otporniku. Za R1=1k i struju 20mA, po Omovom zakonu na R1 ćeš imati pad napona 20V. Za toliko će ti V2 biti niži od napona na C1... Zbog toga sam ti i rekao da je vrednost R1 orijentaciona i da zavisi od izabranog napona sekundara itd... Ako bi uzela na sekundaru 80V, onda bi R1 mogla još da smanjiš. Zenericu smeš da staviš, samo vidi da li ona može da istrpi struju u praznom hodu (jer je ona tada najviše opterećena) i da li je dovoljne snage (po oznaci na njoj, naći ćeš podatke na Internetu).

> Imam LM317K,na aluminijumskom rebrastom hladnjaku.Da li je isto kao LM317?
Slovo iza broja 317 označava kućište, a slovo K znači da je spakovan u TO-3, koje ti je najpovoljnije sa stanovišta hlađenja (ima najmanji termički otpor). Tvoj LM-317K na hladnjaku će odlično da odradi posao :)

> ...Jesam li dobro izracunala transformator:...
Hmmm... Princip je dobar, ali u proračunu nisi uzela u obzir nekoliko stvari. Nisam detaljno radio proračun, ali evo par komentara.

Prvo, tačan proračun može da se uradi tek ako se zna koje jezgro će biti upotrebljeno, od kojih limova. Nije svejedno da li su toplo ili hladno valjanji, da li su fero-nikl, sa silicijumom, usmereni... U zavisnosti od materijala, indukcija se računa u rasponu od oko 0.6T do oko 2T, a to su jako velike razlike. Za limove transformatora koji se koriste u radio-aparatima, uobičajeno je da se uzme 0.9-1T.

Drugo, nisi uzela u obzir gubitke u gvožđu i bakru, koji su procentualno jako veliki kod malih transformatora (mogu da budu i preko 35% kod transformatora snage nekoliko vati).

Treće, broj namotaja za sekundar se ne računa identično kao za primar, već se uvodi tzv. faktor korekcije (baš zbog gubitaka), pa je nešto veći nego kada računaš po formuli za primar.

Četvrto, debljina žice zavisi od gustine struje. Uobičajeno je da se za lak žicu uzima 2-2.5 A/mm2. Kod jako malih struja debljina izolacije je značajna u odnosu na debljinu žice. Za trafoe male snage, malo je i jezgro, što znači da je jako tesan prostor za smeštanje namotaja. EI jezgra nisu baš izdašna sa prostorom, pa se pri proračunu obavezno radi provera prostora za namotaj, tj. provera da li će u raspoloživi prostor moći da stane proračunati broj namotaja primara i sekundara... Zbog ovoga se veoma često dešava da moraš da uzmeš veće standardno jezgro nego što bi ti inače bilo porebno po proračunu. A onda, zbog većeg preseka smanjuje se gustina magnetnog toka (na primer sa 1T na 0.8T) pa je potrebno obaviti korekcije u već izvedenom proračunu...

Uostalom, ništa ne bi smetalo da si u startu umesto onih minimalnih 4.2W uzela da proračunaš neki trafo snage, na primer, 30W ili slično. Napraviš solidnu rezervu, možda dodaš još neki napon ili izvod itd... Recimo, zgodno je da se umesto jednog namotaja od 80V napravi namotaj sa više izvoda (recimo na 40V, 60V, 80V, 100V). U tom slučaju bi mogla sama da podešavaš ovaj napon, pa bi mogla da korisiš i neke druge radio-uređaje, koji koriste slične napone.

Sve ovo nije previše komplikovano mada ovako nabacano deluje zamršeno. Postoje već standardne formule, tablice, dijagrami, preporuke. Na tu temu ima dosta literature a jedna jako dobra stara knjiga je "Mali transformatori i prigušnice" (na žalost sada je praktično nemoguće nabaviti, jer je izdata 1970. godine kao knjiga broj 8 u seriji "Elektrotehnički priručnik"). Tu je opisano baš sve, dati su svi potrebni podaci i urađeni primeri.

Da skratim priču, mislim da ne treba mnogo da se zamaraš transformatorom ako već imaš ko će to da ti namota. Najbolja varijanta je da iz nekog starog, rashodovanog radija nađeš mrežni trafo, pa da ti premotaju sekundar. Verujem i da ti tvoji poznanici u servisu imaju negde među krševima takvo što. A možda ima i na nekom tavanu kod bake, rodbine, prijatelja :) Ti transformatori su obično imali dva napona grejanja 6.3V (ili 6.3V i 4V), kao i dvostruki namotaj za anodni napon (obično 2x250V do 2x270V). Napone grejanja ostavi. Može i da ostaviš jednu polovinu namotaja za 250V, a umesto druge da se namota ovo što tebi treba. Na taj način bi imala trafo koji može da posluži za univerzalni ispravljač, za druge uređaje, sa novijim cevima. A ako nećeš da komplikuješ, onda jednostavno samo da ti premotaju sekundar i da ti naprave ovo što tebi treba (ali kad već motaju, predvidi nekoliko izvoda da možeš da menjaš anodni napon).

> Plocicu cu pokusati da nacrtam u programu ExpresPCB...
Mislim da ti se ne isplati da praviš posebnu štampanu pločicu. Uzmi jednu univerzalnu protoboard pločicu (one sa mnogo pravilno izbušenih rupa) i na nju montiraj tih nekoliko elemenata. LM-317K ti je i inače izdvojen na svom hladnjaku a na pločicu ne idu ni trafo ni osigurač... Ostaje malo delova, pa što da komplikuješ? Obrati pažnju na R1 - ne samo da mu eventualno promeniš vrednost u zavisnosti od napona sekundara, nego i da se on zagreva, pa bi mu trebalo dati dovoljno prostora da ne greje pločicu i susedne elemente (da ne bude sabijen između drugih elemenata).

> ...pa onda radi pegla!
E, da nekom pričam da mlada devojka ne koristi peglu samo za doterivanje svoje garderobe nego i za pravljenje štampanih pločica... ne bi mi verovali :D Šalim se, naravno.

> Ako sve proradi,slikacu kad bude gotovo,pa cu da "zalepim" ovde,da vidite da niste uzalud potrosili
> vreme na mene.

Samim tim što pitaš i želiš nešto da naučiš, nije uzalud potrošeno vreme i to je već nešto. Biće lepo da vidimo tvojih ruku delo kada ovo napraviš. Samo polako, ne žuri, dobro proveri sve, pa onda radi.

> Zaista je lepo kada neko ima vremena i volje da pokaze i nauci necemu novom
> osobe koje zele da uce...

Zadovoljstvo je videti da neko mlad želi nešto da nauči i trudi se da nešto napravi. Drago mi je ako mogu u tome da pomognem.

Pozdrav, Brana
« Poslednja izmena: 27.11.2012. 01:22 od strane BPD »
Sačuvana