Људи мисле да је то лак дк не почну да праве...Међутим није ни нарочито тешко али се морају поштоватинека правила.Аки имате Колинс филтер на излазу то заборавите,паралелним спајањем више цеви уз врло низак анодни напон а истовремено велику радну струју-излазни отпор пада у регион где Колинс тешко да може да прилагоди а да има мале губитке и да је у пракси изводљив.Прорачунима се добијају вредности које је у пракси тешко реализовати а да се очува суштина.Оно што је применљиво и што се ради у таквим случајевима је паралелно коло на излазу,значе кондезатор и завојница а анетна је индуктивно куплована-ово воле амери да раде са тзв. свип цевима којима 519 и припада.Некад сам у таквом линеару уместо додатне завојнице за антену,антену прикључивао на извод анодне завојнице,пронађе се ближе уземљеном крају извод на завојници где је 50 Ома и то ради.У то време нисам могао да спектрално испитам излазни сигнал,јер је свакако на овај начин мање чист него да је антена индуктивно куплована.У сваком случају,свака цев нека има катодни отпорник за изједначавање мирне струје,јер,да би линеар са више цеви добро ради треба да све цеви имају идентично појачање што је немогућа мисија осим кад би градитељ имао строго упарене цеви.Ако постоје велике разлике у појачању између употребљених цеви онда је немогуће добити очекивану снагу већ доста мању.Код таквог линеара са уземљеним решеткама,кад код мерења рачунате појачање обавезно од измерене снаге одбите снагу побуде јер се код њих побудна снага појављује на излазу.Најчешће су такви линеари давно прављени само за један банд и то обично за 80 метара.Има код нас да се нађу неки Дентрон линеари са том концепцијом али су сви завршили неславно.Скупе цеви,врло нежне,најчешће су страдале код и од подешавања.Овде саветујем електронцки тастер и подешавање вршити куцањем тачкица,тад се доста мање оптерећују цеви,код фоније бити екстремно опрезан,а о компресору не треба ни размишљати,релацију од рецимо минут са пуном снагом такав линеар нема шансе да преживи.Уосталом,направите па пробајте,да се не јави неко опет да попује како сам "препаметан"-што сигурноо нисам нити ми је намера.Само сам направио доста линнеара за аматере и за професионалну употребу и слободан сам да мислим да понешто о њима знам.Свакога бих саветовао,да,не прави линеар који ради са напоном испод 2000 волти-овде наравно мислим на цевне линеаре.И то по мени је доња граница,најбље је имати још већи анодни напон,ако је ниже-вредности елемената у Колинс филтеру постају врло критичне за реализацију,постоје оне по рачуну,али,врло су скупе или их врло тешко набавити.Висок анодни напон доноси повољан однос анодне струје и анодног напона,што даље води ка високој излазној импеданси,а то је "вода" у којој градитељ најлакше "плива".СВакако,водити рачуна о сигурности,то су напони код којиих не може да се деси "лакши електрошок",то су напони СМРТНО ОПАСНИ и ово треба имати не уму пре свега!Живимо у ери 12-волтних уређаја,па подвлачим да је више од изузетне опрезности потребно при раду са тако високим напонима...Како чујем,скоро је смртно страдао искусан аматер баш од линеара....
