Na osnovu velike ali prilicno mutne fotografije, rekao bih da je u pitanju prijemnik BC-312, jedna od njegovih verzija. Americke je proizvodnje, a proizvodio se od 1943. godine. Posle Drugog svetskog rata proizvodili su ga i u Francuskoj. Masovno su ga koristile americke i saveznicke snage, a posle rata su ga imali i mnogi rado-amateri. Prvobitna namena mu je bila za vojne primene, kao stacionarni ili mobilni uredjaj, bilo u kopnenim snagama ili u vazduhoplovstvu. Medjutim, koriscen je i u drugim sluzbama. Zbog toga se napajao sa 28V (standard u vazduhoplovstvu i na Zapadu) ili sa 12/14V, preko odgovarajucih dinamo pretvaraca, a u stacionarnom radu sa 115V ili 220V.
Pokriva opseg od 1.5MHz do 18MHz, podeljen u 6 podopsega. Predvidjen je za prijem CW (Morze telegrafija) i AM (fonija amplitudnom modulacijom). Koristi 10 vakuum cevi, a medjufrekvencija mu je prilicno niska, 470kHz (sto je u to vreme bilo uobicajeno). Razne verzije prijemnika imaju dodatne slovcane oznake (BC-312, BC-312N, BC-312NX, BC-312M, BC312C i slicno).
Prijemnik je se koristio samostalno ili kao deo primopredajnog kompleta (SCR-193, SCR-197, SCR277, SCR-299, SCR-399, MRC-1...). Na Radisti imas opis mobilnog radio-sistema SCR-193, koji je koriscen kod nas.
Pozdrav, Brana
