Sa delom komentara se slažem, a sa delom ne. Iz tvog posta zaključujem da si pogledao šemu interfejsa ali da nisi pročitao tekst ni prvog dela ni drugog dela posta o interfejsu za digitalu. Sadašnji tekst (kraći od prvog postavljenog) je prilikom reorganizacije sajta Đole iz jednog mog mejla konvertovao u pdf i to okačio kao prilog, pa je izostao deo komentara (zbog dužine teksta). Do realizacije ovog interfejsa je došlo u skladu sa zahtevima koje sam postavio. Da ne objašnjavam zašto su takvi zahtevi postavljeni, bilo je potrebno:
- da interfejs bude što jednostavniji,
- da mu nije potrebno nikakvo napajanje i
- da omogućuje rad sa raznim radio-stanicama, kako amaterskim tako i raznim vojnim starinama. Potrebno je da promena radio-stanice bude jednostavna i brza.
Ovakvi zahtevi su uslovili ponuđeno rešenje, kao jedno od mogućih.
> ...PTT linija nije galvanski odvojena od kompjutera...Tako je. Najbolje bi bilo da se stavi mali relej, ali bi on zahtevao napajanje. Odlična varijanta je da se stavi optokapler. Na nesreću, nije mi se dobro ponašao sa nekim trofejnim vojnim uređajima, pa čak i sa nekim novijim. Neki optokapleri su dobro radili sa jednim uređajima, a drugi sa drugim. U radu sa amaterskim uređajima nije bilo nikakvih problema. Sa druge strane, tranzistor je bez problema tastovao sve uređaje koje sam testirao. To je razlog što je u PTT liniji ostao tranzistor (mada lošije rešenje) a ne relej ili optokapler.
> ...onda je mogao oba audio signala da provede bez transformatora...Ne, mnogo je razloga da tu budu transformatori. Da ne širim temu previše, evo samo najprostijih i očiglednih razloga. Mnoge radio-stanice imaju mikrofon izolovan od mase, što znači da je u predajnoj grani potreban transformator. Takve su mnoge vojne radio-stanice (na primer PRC-320L) ali i amaterske (recimo moj QRP Kenwood TS-130v). Transformator u prijemnoj grani je neophodan jer su na nekim radio-stanicama zvučnici izolovani od mase (na primer GP-300, pa ako se bilo koji kraj spoji sa masom, spaliće se izlazni NF integralac).
> Da bi ovo postao ozbiljan i dobar modem treba optokuplerom...Ne slažem se. Ovo se nikada ne može nazvati modemom, jer to i nije.
Ovo je najprostiji interfejs koji samo prosleđuje signale između računara i radio-stanice. Modem je, u ovom slučaju, zvučna kartica.
> ...masa smetnji iz kompjutera slobodno uci u uredjaj, a isto tako i VF iz uredjaja u kompjuter...Ovo je problem koji uvek postoji bilo da imaš interfejs i radiš digitalnim modovima, ili računar koristiš samo kao loger. Prilično uspešno se smanjuje upotrebom ferita koje treba postaviti na sve moguće kablove. Temu sam dotakao i čak slikama pokazao neka rešenja, u drugom delu posta o interfejsu. Inače, što se tiče upadanja VF-a, najviše problema prave sadašnje jeftine tastature i miševi. Stare tastature (posebno stare IBM) su se pokazale veoma dobro, što nije ni čudo jer su mnoge iznutra, ispod plastike, oklopljene. Problem se rešava postavljanjem ferita, najbolje na oba kraja kablova. Feriti su odlični i kod rešavanja problema sa "common mode" strujama kod antena, ali da ne širimo temu, znaš to jako dobro. Što se tiče smetnji koje potiču od računara na prijemu, posle postavljanja ferita nije uočena razlika kada je interfejs priključen ili odvojen, a računar i prijemnik su uključeni. Mnogo smetnji izaziva loše računarsko napajanje. Na primer, moj drugar je imao žestoke smetnje na stanici na spratu, kad god je njegova žena u prizemlju uključivala računar. Ništa mu nije pomoglo – ni feriti, ni promene faza na koje su priključeni uređaji, sve dok nije promenio napajanje tog računara. Od tada nema nikakvih problema. Još veće smetnje umeju da naprave kojekakvi svičevi i habovi – naročito oni jeftini. O starim jeftinim CRT monitorima da i ne govorim.
> neophodno da u modemu bude i potenciometar ili trimer kojim se regulise nivo NF-a iz kompjutera u TX...Naravno, u potpunosti se slažem, šta je sporno? To sam uradio, napisao i objasnio. Ima samo male razlike u realizaciji: umesto potenciometara na interfejsu (kojim bi se pri svakoj promeni uređaja ponovo morao podešavati nivo), ja sam se opredelio za varijantu da trimer potenciometre ubacim u DB-9 konektor na svakom kabliću koji pravim. Pogledaj šeme i tekst. Ovakvo rešenje je proisteklo iz zahteva da se brzo i lako menjaju uređaji bez potrebe za dodatnim podešavanjem: jednostavno se u interfejs "ubode" kablić koji ide ka željenoj radio-stanici (a njegov trimer je podešen prilikom formiranja kablića).
> ...jedan nivo odgovara za prijem a drugi za predaju pa je tesko stalno menjati nivo zvuka za vreme dok se odrzava veza...Ne, uopšte nije tako. Ili te nisam dobro razumeo, ili si se nešto "preračunao". Ovako: na predaji signal vodiš sa izlaza zvučne kartice na DATA ili MIC ulaz radio-stanice. Za regulisanje ovog nivoa "odgovorna" je Play ili Master mikseta (ili kako se već zove na nekom sistemu). To je isto kao da regulišeš jačinu zvuka prilikom slušanja MP3 muzike
Na prijemnoj strani, signal se iz prijemnika vodi na ulaz zvučne kartice. Za regulisanje ovog nivoa "odgovorna" je Recording mikseta, a to je isto kao kada snimaš neki zvuk na svoj računar. Te dve miksete su potpuno nezavisne, pa nema ni govora o stalnom podešavanju nivoa prilikom tastovanja prijem/predaja imao-nemao potenciometre.
> ...nemojte drzati uredjaj na punoj snazi...Sa ovim se potpuno slažem. To sam i napisao na više mesta, počevši već od drugog pasusa u prvom postu.
Ovakvo rešenje interfejsa nije predloženo kao najbolje, nego kao veoma jednostavno rešenje koje je u potpunosti u skladu sa postavljenim zahtevima, a pri tom dobro radi. Naročito ako se povede računa o EMI i RFI i postave feriti, što je i inače potrebno kada se računar nalazi u blizini radio-stanice.
Dodatno, ideja je bila da se neodlučni podstaknu da naprave interfejs i probaju rad digitalnim modovima.
Nadam se da je sada jasnija pozicija ovog interfejsa.
73! Brana
Autor
Tema: Interfejs za rad digitalnim modovima (1) (Pročitano 10098 puta)