• 13.11.2018. 17:46
  • Dobrodošli, gost
Napredna pretraga  

Vesti:

Autor Tema: RA nekad i sad I deo  (Pročitano 4657 puta)

yu7ww

  • 2
  • **
  • Poruke: 6
    • Imejl
RA nekad i sad I deo
« poslato: 05.04.2009. 21:42 »

       Evo kao što sam obecao pokušaću kroz par napisa da pretstavim radioamaterizam nekad i sad.Kako bi smo se malo bolje upoznali red je da u nekoliko rečenica predstavim sebe. Rođen sam u Novom Sadu 1954 godine. Još od četvrtog razreda osnovne škole počeo sam da čeprkam po nekim,za mene tada čudnim napravama koje je moj otac posle demobilizacije doneo iz rata.Kasnije sam saznao da se radi o kristalu germanijuma,o slusalicama na kojima je bio ugraviran kukasti krst i jos nekim konektorima i slično. Ideja je bila da se napravi detektor,čudo bez baterija koje svira i koje je za mene bilo ravno izumu perpetum mobila.Danima sam iglom bo onaj kristal u nadi da ću dobiti neki signal ali bezuspesno. Literatura je tada bila veoma oskudna ali ipak dodjoh do jedne šeme koja je umesto kristala germanijuma predlagala diodu AA130. Nekako sam saznao gde se u gradu moze nabaviti tako nesto i posle ugradnje u već izrađene ostale komponente iz slušalice se začula prvo pesma a posle i glas spikera radio Novog Sada. „Drugi“ Nikola Tesla je upravo rođen.Šalu na stranu za jednog jedanaestogodišnjaka to je bilo revolucionarno delo.Pored detektora pokusao sam u to doba da sagradim jos neke uređaje ali mi nije polazilo za rukom.Bez obzira na veliki entuzijazam i ljubav koja je bila rođena nije mi padalo napamet da potražim radio klub u svom mestu i tako unapredim svoje znanje.To se desilo tek mnogo kasnije u trećem razredu srednje škole. Ne mogu da objasnim zašto tako kasno tek desilo se.Moj drug iz klupe Mirko Arsić dođe jednog dana i reče“učlanio sam se u radio klub“ i meni je tek tada sinula ista ideja.Krenusmo na nastavu koja se održavala dvaput nedeljno po dva sata i tako bez pauze 6 meseci.Elem položismo III klasu i tu počinje moj mukotrpni ali nadasve slatki put ka zvezdama,idolima kojih je u Radio klubu „Novi Sad“ bilo na pretek. Dule,Lajčika,Zoki,Parip sve odlični telegrafisti a tek koju godinu stariji amateri od mene.
    A sada da dođemo na temu radioamaterizma nekad i sad. Neka prva tema budu:
           RADIOAMATERSKA TAKMIČENJA
     Što se tiče samih takmičenja ona su ostala ista i po terminu i uglavnom po propozicijama sem što su uvedena neka ograničenja što se tiče upotrebe interneta. Upotreba DX clustera (za one koji ne znaju to je radioamaterski on-line portal na kome radioamateri direktno takoreći u momentru objavljuju gde se nalaze interesantne,retke stanice,njihovu frekvenciju i ostale važne podatke za vezu) omogućila je rad mnogo više stanica.Takodje upotrebom kompjutera koji sada kuca telegrafske relacije ubrzan je rad u takmičenju i  izbegnuto ono sto je bilo nekada najnapornije a to je manuelno kucanje telegrafije.S druge strane prijem telegrafije uzdignut je na najviši nivo pre svega mogućnošću da se telegrafija vežba kompjuterom uz pomoć nekoliko programa za simulaciju rada u takmičenju od kojih je najpoznatiji bio PED a sada Morse runner.Ovde se mogu podesiti razni uslovi rada kao što je poziv jedne do 16 stanica u isto vreme,QRM,QRN postojanje LID operatora (zove preko poziva drugih ili u toku relacije) i razni drugi uslovi rada.Ovako utreniran operator (a trening se odvija takoreći svakodnevno)  uz poštovanje režima spavanja pre takmičenja i adekvatne ishrane može da izdrži 48 časova neprekidnog rada na stanici i da odradi preko 5000 veza za ovo vreme.Ranije ovakav rezultat je bio nemoguć.Pored ovog najznačajniji napredak je  postignut u slanju i obračunu dnevnika veza.Ranije je za ovaj posao bilo potrebno stotine sati manuelnog rada a sada se to obavlja samo nekoliko minuta posle takmičenja.Takmičarska komisija dobija dnevnike veza u elektronskom obliku tako da je sama kontrola automatizovana i mogućnost dopisivanja veza koja je ranije bila zastupljena posebno od nekorektnih takmičara sada u potpunosti izbegnuta.A sada nekoliko podataka za one kojima je ovaj vid rada sasvim stran.Moja operativna brzina rada u takmičenju kreće se od 150 do 220 znakova u minuti a da napomenem da u Srbiji ima mnogo boljih operatora od mene.Moj prijatelj i član našeg radio kluba Goran Hajošević dobio je prilikom jednog međunarodnog susreta radioamatera pozlaćeni taster zato sto je prvi na svetu uspeo da primi pozivni  znak jedne radioamaterske stanice koja je kucana brzinom preko 1000 (hiljadu) telegrafskih znakova u minuti.Ovih poslednjih nekoliko rečenica nisam napisao da bih hvalio sebe niti moje prijatelje već da Vas makar malo upoznam o kakvom je fanatizmu reč.

   Toliko za ovaj put.O radio uređajima nekad i sad u sledećem nastavku.........


 RA pozdrav 73 Mirko YU7WW-KE5KHQ (ovo drugo je USA znak)
Sačuvana